Page 39 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XI

Љевин испи чашу и обојица ућуташе.

- Морам ти још једно рећи. Познајеш ли Вронског? - упита Степан Аркадијевич Љевина.
- Не, не познајем. Зашто питаш?

- Донеси другу - рече Степан Аркадијевич Татарину, који им је сипао вино у чаше и вртео
се око њих баш онда кад је најмање био потребан.

- Зашто би требало да познајем Вронског?
- Зато треба да познајеш Вронског, јер ти је то један од такмаца.

- Ко је то Вронски? - рече Љевин, и његово дотле усхићено лице, у којем је малочас
уживао Облонски, постаде наједанпут пакосно и непријатно.

- Вронски, то је један од синова грофа Кирила Ивановича Вронског, један од најбољих
представника златне младежи петроградске. Ја сам га упознао у Твери, кад сам тамо био са
службом, а он долазио као члан регрутне комисије. Страшно је богат, леп је, има велика
познанства, ађутант је у двору, и уз то је врло пријатан и добар. Још више него добар. А откад

сам га овде изближе упознао, видео сам да је образован и веома интелигентан: то је човек
који ће далеко отићи.

Љевин је ћутао и мрштио се.
- Овамо је дошао Вронски убрзо после твога одласка, и, како ми се чини, до ушију се
заљубио у Кити; а, ти ћеш разумети, да њена мати...

- Извини, али ја не разумем ништа - рече Љевин, све више натмурен. И сети се свог брата
Николаја, и како је он, Љевин, гадан што га је могао заборавити.

- Стани мало, стани - рече Степан Аркадијевич смешкајући се и додирујући Љевинову
руку. Рекао сам оно што знам, а понављам ти: мени се чини да у том деликатном питању,
колико се може нагађати, претеже твоја страна.

Љевин се навали на столицу; лице му беше бледо.

- И ја бих ти саветовао да што пре свршаваш – настави Облонски доливајући му у чашу.
- Немој, хвала! не могу више - рече Љевин одмичући чашу. - Опићу се... А како ти живиш?

- настави, желећи очевидно да промени разговор.
- Само још једну реч: у сваком случају, саветујем ти да што пре свршиш с тим. Данас ти

не бих саветовао да говориш с њом о томе - рече Степан Аркадијевич. - Иди сутра ујутру, и,
по старински, запроси је, и нека ти је бог у помоћи.
- А шта би с оним: говорио си да ћеш доћи к мени у лов. Дођи на пролеће - рече Љевин.