Page 379 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

нешто да му каже, па није могла да се реши; и уједно, предосећајући да се њихови односи не
могу наставити, очекивала нешто од њега.

Крајем фебруара деси се да се новорођена Анина кћи, којој такође дадоше име Ана,
разболи. Алексије Александрович био је изјутра у дечјој соби, наредио да се пошаље по
лекара, и отишао у министарство. Пошто је посвршавао послове, врати се кући око три и по
сата. Кад уђе у предсобље, спази лепога лакеја у гајтанима и медвеђој пелерини како држи
бели огртач од американског пса.

- Ко је овде? - упита Алексије Александрович.

- Кнегиња Јелисавета Фјодоровна Тверска - с осмејком, како се учини Алексију
Александровичу, одговори лакеј.

За све ово тешко време, Алексије Александрович је опажао да његови познаници,
особито жене из великог света, узимају учешћа у животу његову и његове жене. Уочавао је
код свих тих познаника ону скривену радост коју је видео и у очима адвоката, и сад у очима
лакеја. Као да су сви били усхићени; као да су некога женили или удавали. Кад би га срели,
питали би га о Анином здрављу са једва скривеном радошћу.

Присуство кнегиње Тверске, и по успоменама скопчаним за њу, а и због тога што је он
уопште није волео, било је непријатно Алексију Александровичу, и он оде право у дечју собу.
»У првој дечјој соби, Серјожа, прислонив груди столу и с ногама на столици, нешто је цртао
и весело уз то говорио. Енглескиња, која је за време Анине болеси замењивала

Францускињу, и која је са мињардиз везом седела поред дечка, брзо устаде, поклони се, и
повуче Серјожу.

Алексије Александрович помилова сина руком по глави, одговори на питање
[136]
гувернантино о здрављу женином, и упита шта је доктор казао о baby.
- Доктор је казао да нема ничега опасног, и препоручио је купање, господине.

- Али њој је још тешко - рече Алексије Александрович ослушкујући дреку детета у
суседиој соби.

- Ја мислим да дојкиња не ваља, господине - одлучно рече Енглескиња.
- Због чега, мислите? - застајкујући упита он.

- Тако је било код грофице Пол, господине. Дете су стално лечили, а показало се да је
дете просто било гладно; дојкиња је била без млека, господине.

Алексије Александрович се замисли, и постојавши неколико секунада уђе у другу собу.
Девојчица је лежала на рукама дојкиње, забацивала главицу и грчила се. Нити је хтела да
узме меку набреклу дојку, нити да ућути упркос заједничком шиштању и дојкиње и дадиље
која се беше наднела над дететом.

- Још није боље? - рече Алексије Александрович.

- Врло је узнемирена - одговори шапатом дадиља.

- Мис Едвард каже да дојкиња, можебити нема млека - рече он.
- И ја тако мислим Алексије Александровичу.

- Па што не кажете?

- Коме да кажем? Ана Аркадијевна је још болесна - незадовољно рече дадиља.