Page 382 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XX

Алексије Александрович поклони се Бетси у салону и пође натраг к жени. Она је лежала,
али кад чу његове кораке хитро се подиже, седе у пређашњи положај и гледаше уплашено у
њега. Видео је да је плакала.

- Врло сам ти захвалан на поверењу према мени - мирно понови на руском реченицу коју
је у присуству Бетси рекао на француском, и седе поред ње. Кад је говорио руски и говорио
јој »ти«, то »ти« је неминовно дражило Ану. - И врло сам ти захвалан на твојој одлуци. И ја
мислим, пошто гроф Вронски путује, да нема никакве потребе да долази к нама. Уосталом...

- Ја сам већ рекла и нашто онда понављати? - одједном га прекиде Ана с љутином коју
није могла задржати. »Нема никакве потребе - помисли она - да дође и да се опрости са
женом коју воли, ради које је хтео да погине, ради које је упропастио себе, и која не може
живети без њега. Нема никакве потребе!« Она стисну усне и обори сјајне очи на његове руке

с набреклим жилама које су лагано гладиле једна другу.
- Не говоримо никад више о томе - додаде, она мирније.

- Ја сам оставио теби да решиш то питање, и врло ми је мило што видим... - поче
Алексије Александрович.

- Да се моја жеља поклапа са вашом - брзо доврши она, раздражена што он тако полако
говори, док међутим она унапред зна све шта ће рећи.

- Да - потврди он - а кнегиња Тверска сасвим се неумесно меша у најтеже породичне
ствари. Особито она.

- Ја нимало не верујем у оно што се о њој говори - брзо рече Ана - ја знам да ме она
искрено воли.
Алексије Александрович уздахну и поћута. Она се узбуђено играла кићанкама своје

домаће хаљине, и погледала у њега с оним тешким осећањем физичке одвратности према
њему за које је корела себе, али које није могла да савлада. И сад је желела само једно - да се
ослободи његовог отужног присуства.

- Баш сад сам послао по доктора - рече Алексије Александрович.
- Ја сам здрава, шта ће ми доктор?

- Не, него мала вришти, и кажу да дојкиња нема доста млека.

- Зашто ниси допустио мени да је дојим, кад сам те молила за то? Свеједно. (Алексије
Александрович разумео је шта је значило то »свеједно«); мала је дете, и дете ће уморити. -
Она зазвони и нареди да јој донесу дете. - Тражила сам да је дојим, нису ми дали, а сад ме
прекоревају.