Page 386 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

да узмеш на себе да кажеш своју жељу, своје осећање.

- Ја ништа, ништа не желим... само да се све сврши.
- Па он то и види и зна. И зар мислиш да је њему лакше него теби? Ти се мучиш, он се
мучи, и шта може из тога да изиђе? Међутнм, развод дреши све - са извесним усиљавањем

рече Степан Аркаднјевич главну мисао, и значајно погледа у њу.
Она ништа не одговори, само одречно заврте својом ошишаном главом. Али по изразу

њеног лица које одједном севну пређашњом лепотом, он виде да она то не жели само зато
што јој се то чини немогућна срећа.
- Мени вас је ужасно жао! Како бих срећан био кад бих то могао средити - рече Степан
Аркадијевич осмејкујући се већ слободније. - Не говори, не говори ништа! Ако би ми бог дао

да могнем казати онако како осећам! Идем к њему.
Ана погледа у брата замишљеним сјајним очима и ништа не рече.