Page 405 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 405
соби, непрестано извирујући кроз врата и разгледајући по ходнику. Али у ходнику није било
онога кога је он очекивао, и он се с очајањем враћао и обраћао Степану Аркадијевичу који је
мирно пушио:
- Да ли се икад човек нашао у оваквом ужасном, лудачком положају - говорио је.
- Да, заиста је глупо - потврди Степан Аркадијевич, смешећи се. - Али умири се, сад ће
донети.
- Кад ће! - са пригушеном љутином говорио је Љевин. - И ти лудачки отворени прсници!
С овим, није могућно! - рече, гледајући у изгужване груди своје кошуље. - И шта ће бити ако
су ствари већ одвучене на железницу! - узвикну у очајању.
- Тада ћеш обући моју.
- Давно је тако требало.
- Не ваља бити смешан... Почекај, удесиће се.
Ствар је била у овоме: кад је Љевин тражио да се обуче, Кузман, стари слуга Љевинов,
донесе фрак, прсник, и све што је било потребно.
- А кошуља! - викну Љевин.
- Кошуља је на вама - са мирним осмејком одговори Кузман.
Кузман се није досетио да остави чисту кошуљу, и кад је добио наређење да све упакује и
одвезе до Шчербацких, одакле ће вечерас младенци отпутовати, он је тако и урадио, управо
све осим фрака и што иде с фраком. Кошуља, коју је Љевин обукао јутрос, била је изгужвана,
и неупотребљива са отвореним прсником. Да неко оде до Шчербацких, било је далеко.
Послаше да се купи кошуља. Лакеј се врати: све је затворено - недеља. Послаше до куће
Степана Аркадијевича, донеше кошуљу, али та беше сувише широка и кратка. Најзад послаше
ка Шчербацкима да се распакују ствари. Младожењу очекују у цркви, а он, као затворена
зверка у кавезу, хода по соби, извирује у ходник, и с ужасом и очајањем се сећа свега што је
он напричао Кити, и онога што она сад може мислити.
Најзад кривац Кузман, сав задихан, улете у собу с кошуљом.
- Умало не умакоше. Затекао сам их како товаре на кола - рече Кузман.
После три минута, не гледајући на сат да не би још позледио рану, Љевин је просто трчао
низ ходник.
- Ништа ти то не помаже - говорио је Степан Аркадијевич смешкајући се и лагано идући
за њим. - Удесиће се, удесиће... кад ти кажем.