Page 406 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IV

- Стигли су! - Ево га! - Који је? - Је ли онај млађи? - А она, веселница, ни жива ни мртва!
- почеше говорити у гомили кад Љевин, сусревши невесту код улаза, заједно с њом убе у
цркву.

Степан Аркадијевич исприча жени узрок задоцњења, а гости, смејући се, дошаптаваху се
међу собом. Љевин није ништа и никога примећивао; не скидајући очију само је гледао у
своју невесту.

Сви су говорили да је она поружнела ових последњих дана, и да под венцем ни издалека
није тако лепа као обично; али Љевин то није налазио. Он је гледао у њену високо
намештену косу са дугачким белим велом и белим цвећем; у високи набрани колир који је
особито девичански скривао са стране и откривао спреда њен дугачки врат; и у необично
танак струк; и њему се чинило да је лепша него икада дотле, не зато што су ово цвеће, овај

вео, ова из Париза поручена хаљина додавали нешто њеној лепоти, већ зато што је, без
обзира на удешену дивоту одело, израз њеног љупког лица, њеног погледа, њених усана, био
овај њен особити израз невине правичности.

- Ја сам већ помислила да си се решио да бежиш - рече она и осмехну се на њега.
- Тако је глупо што ми се десило, срамота ме је и да говорим! - рече он црвенећи, и

мораде се окренути Сергију Ивановичу који му беше пришао.
- Лепо си се провео с кошуљом! - рече Сергије Иванович клатећи главом и смешећи се.

- Да, да - одговори Љевин не разумевајући право о чему му говоре.

- Е, Костја, сад треба решити - рече Степан Аркадијевич с претворно уплашеним изразом
- важно питање. Таман си сад у стању да оцениш сву његову важност. Питају ме: да ли да
упале паљене свеће или непаљене? Разлика је у десет рубаља - додаде он скупљајући усне за
осмејак. - Ја сам одлучио, али се бојим да нећеш пристати.

Љевин је разумео да је то била шала, али се није могао осмехнути.

- Дакле, како? Непаљене или паљене? То је питање.
- Да, да, непаљене!

- Е, мило ми је. Питање је решено! - рече Степан Аркадијевич смешећи се. - Зачудо како
човек заглупи у овом положају - рече он Чирикову кад се Љевин, збуњено погледавши у њега
примаче својој невести.

- Пази, Кити, да прва станеш на ћилим - рече грофица Нордстон прилазећи. - Красни сте
ми ви! - обрати се Љевину.

- Је ли страшно? - рече Марија Дмитријевна, стара тетка.