Page 424 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

X

Уметник Михаилов, као и увек, био је у послу кад му донеше карте грофа Вронског и
Гољењишчева. Јутро је провео у атељеу радећи на великој слици. Дошавши кући, он се
наљути на жену што није умела да се како треба држи према газдарици која је тражила
новац.

- Двадесет пута сам ти говорио да се не објашњаваш. Ти си и иначе будаласта, а кад
почнеш италијански да се објашњаваш, испадаш трострука будала - рече јој он после дуге
препирке.

- А ти не пренебрегавај плаћања, нисам ја крива. Кад бих имала новац...

- Остави ме на миру, тако ти бога! - узвикну Михаилов плачним гласом, и запушивши уши
оде у своју собу за рад иза преграде, и затвори врата за собом. - »Глупача«, рече у себи, седе
за сто и отворивши блок поче с особитим жаром да ради на започетом цртежу.

Никад није више ватрено и успешно радио него кад му у животу није ишло добро, а
особито кад би се посвађао са женом. »Ах, да ми је да се оторњам некуда!« мислио је
настављајући рад. Правио је цртеж за фигуру човека који се налази у наступу гнева. Цртеж је
био израђен раније, али Михаилов није био задовољан њиме. »Не, онај је био бољи... Где ми
је тај?« Оде жени, и намргодивши се и не гледајући у њу, упита најстарију кћер: где је она

хартија коју им је био дао. Хартија са баченим цртежима нађе се, али беше умрљана и
покапана стеарином. Он ипак узе цртеж, метну га на свој сто, и одмакнувши се и
зажмиривши поче га разгледати. Одједном се осмехну и радосно махну руком.
- Тако, тако! - проговори, и узевши оловку поче брзо цртати. Мрља од стеарина даде

човеку сасвим нову позу.
Цртајући сад ту нову позу, одједном се сети енергичног лица с великим подбратком у

трговца код кога је узимао цигарете, и то лице и тај подбрадак нацрта сад својој фигури.
Насмеја се од радости. Од мртве измишљене човечје прилике начини се одједном жива,
таква да се више није могла мењати. Та је људска прилика живела, и била јасно и несумњиво
одређена. Цртеж се могао поправљати само према захтевима те прилике; могле су се, па чак
и морале, друкчије раставити ноге, сасвим изменити положај леве руке, коса бити забачена
унатраг. Али, чинећи те поправке, сликар није мењао прилику, само је уклањао оно што је
скривало фигуру. Као да скида с ње завоје због којих се она не може сва да види; свака нова

црта само је више истицала целу прилику у свој њеној енергичној снази, онако како му се
она одједном показала услед мрље од стеарина. Пажљиво је завршавао прилику кад му
унесоше карте.

- Одмах, одмах!
И упути се жени.