Page 421 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IX

Стари запуштени палацо, са високим стуко-таваницама, са фрескама на зидовима, са
подовима од мозаика, са тешким жутим свиленим завесама на високим прозорима, вазама на
консолама и каминима, са вратима у дуборезу и мрачним дворанама украшеним сликама -
тај палацо, кад се настанише у њему, самом је својом спољашњошћу подржавао у Вронском
пријатну заблуду да он није толико руски спахија без службе, колико просвећени љубитељ и

заштитник уметности, а и сам - скроман уметник, који се одрекао света, веза и частољубља,
ради жене коју воли.
Улога коју Вронски изабра кад се пресели у палацо, потпуно му пође за руком.
Упознавши се преко Гољењишчева са још неким занимљивим личностима, у прво време

беше миран. Сликао је - под надзором италијанског професора сликарства - студије с
природе, и занимао се средњовековним италијанским животом. Средњовековни италијански
живот толико занесе Вронског у последње време, да је чак шешир и плед преко рамена почео
носити на средњовековни начин, што му је врло лепо стајало.

- А ми ту живимо и ништа не знамо - рече Вронски Гољењишчеву једнога јутра, кад им
дође. - Јеси ли ти видео слику Михаилова? - рече, пружајући му тек добијене руске новине и
показујући чланак о руском уметнику који живи у истом граду, и који беше довршио слику о
којој се одавно говори и која је унапред купљена. У чланку су били речени прекори влади и
академији: што је знаменити уметник лишен сваке подршке и помоћи.

- Видео сам је - одговори Гољењишчев. - Разуме се, он има дара, али је узео сасвим лажан

правац. Увек исти Ивановско-Штраусовско-Ренански однос према Христу [145] и
религиозном сликарству.

- Шта представља слика? - упита Ана.

- Христа пред Пилатом. Христос је представљен као Јеврејин, са свим реализмом нове
школе.
Наведен тим питањем о садржини слике на једну од својих најомиљенијих тема,

Гољењишчев је поче излагати.
- Не разумем како могу тако грубо да се варају. Христос има већ своје одређено

оваплоћење у уметности великих старих. А ако неко хоће да представи не бога, већ
револуционара и мудраца, онда нека узме из историје Сократа, Франклина, Шарлоту Корде,
али не Христа. Узимају, међутим, баш оно лице које се за уметност не може узимати, а
затим...

- А је ли истина да тај Михаилов тако бедно живи? -упита Вронски, мислећи да он, као
руски мецена, без обзира да ли је слика добра или рђава, треба да помогне уметнику.