Page 447 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

болесник јекну, и она се брзо упути к њему.

- Брже - рече она.
- Немојте доћи - проговори болесник срдито - ја ћу сам...

- Шта кажете? - упита Марија Николајевна. Али Кити је разабрала и схватила да је њему
зазорно и непријатно да буде го у њеном присуству.

- Ја не гледам, не гледам! - рече она намештајући његову руку. - Марија Николајевна,
прођите с оне стране и наместите - додаде она.

- Иди, молим те, у мојој малој торбици је стакленце - обрати се она мужу - знаш, у
побочној прегради, донеси, молим те, а дотле ће се овде све спремити.

Кад се вратио са стакленцетом, Љевин нађе болесникај намештеног и око њега све
промењено. Тежак задах био је замењен мирисом сирћета са парфемом који је Кити прскала
кроз цевчицу истуривши усне и надувши своје румене образе Прашина се нигде није видела,
а испред кревета био је ћилим. На столу су стајале лепо намештене бочице и бокал, и беше
сложено потребно рубље, и Китин рад, broderie anglaise. На другом столу, крај кревета
болесникова, били су прашкови, напитак, и свећа. Сам болесник, умивен и очешљан, на

чистом чаршаву, на високо уздигнутим узглављима, у чистој кошуљи са белом јаком око
неприродно танког врата, са новим осећањем наде - није спуштао очи гледајући у Кити.

Лекар кога Љевин нађе у клубу, и доведе, није био онај што је лечио Николаја Љевина, и
којим је Николај био незадовољан. Нови доктор извади слушалицу и послуша болесника,
заврте главом, преписа лек, и са особитом подробношћу објасни најпре како да се узима лек,
а затим каква дијета да се одржава. Он је саветовао жива или сасвим ровита јаја, и селтерску
воду са топлим млеком извесне топлоте. Кад доктор оде, болесник нешто рече брату; али
Љевин разабра само последње речи; »твоја Каћа«, а по погледу који баци на њу, Љевин
разумеде да ју је хвалио. Па позва ближе и Каћу, како ју је он звао.

- Већ ми је много боље - рече он. - Ето, поред вас бих давно оздравио. Како је добро! - Узе
њену руку и повуче је својим уснама, али, као бојећи се да јој то не буде непријатно,
предомисли се, пусти руку и само је поглади. Кити узе његову руку обема рукама и стеже је.

- Сад ме окрените на леву страну и идите да спавате - проговори он.

Нико не чу шта је рекао, само Кити разумеде. Она је разумела зато што је непрестано у
мислима пратила све што му је било потребно.

- На другу страну - рече мужу - он увек тако спава. Окрени га, непријатно је звати
послугу. Ја не могу. А можете ли ви? - обрати се она Марији Николајевној.

- Бојим се - одговори Марија Николајевна.
Ма колико страшно било Љевину да обухвати рукама то ужасно тело, да ухвати за она

места под покривачем о којима је хтео да не зна, ипак, потчињавајући се утицају женином,
он даде свом лицу онај одлучни израз који је већ познавала његова жена, и подвукавши руке
стаде дизати брата; али, поред све своје снаге, порази га чудновата тежина тих изнурених
удова. Док је он болесника окретао, осећајући да му је врат загрљен огромном мршавом
руком, Кити брзо и нечујно преврну јастук, протресе га, и намести главу болесникову и
његову ретку косу која се беше прилепила уз слепо око.

Болесник задржа у својој руци братову руку. Љевин је осећао да хоће нешто да уради с