Page 491 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

одушевљено весела; као да је кокетовала и с Тушкјевичем и с Јашвином. Кад су устали од
стола, и кад је Тушкјевич пошао за ложу, а Јашвин изишао да пушн, Вронски сиђе заједно с
њим у своје одељење. Поседевши ту неко време, он устрча на горњи спрат. Ана је већ била
обучена у светлу свилену хаљину са сомотом, коју је шила у Паризу, са отвореним грудима, и

са белом скупоценом чипком на глави која је уоквиривала њено лице и особито јако
истицала њену блиставу лепоту.
- Ви збиља идете у позориште? - рече он старајући се да не гледа у њу.

- Зашто тако уплашено питате? - увређена тим што он не гледа у њу, рече она. - Зашто да
не идем?

Ана као да није разумела значај његових речи.

- Разуме се, нема никаква узрока - натмуривши се рече он.
- Па то и ја велим - рече она, намерно не разумевајући иронију његовога тона и мирно

заврћући дугачку мирисаву рукавицу.
- Ана, за име бога, шта је с вама? - рече он будећи је, исто као што јој је некада говорио
муж.

- Не разумем шта питате.

- Ви знате да је немогућно да идете.

- Зашто? Ја нећу ићи сама. Кнегиња Варвара ићи ће са мном, она је већ отишла да се
обуче.

Он слеже раменима са изгледом двоумице и очајања.
- Али зар ви не знате... - поче он.

- Ја нећу да знам! - готово узвикну она. - Нећу! Кајем ли се ја за оно што сам учинила? Не,
не и не. И кад би се то поновило, с почетка, било би исто. За нас је, за мене и за вас, важно
само једно: волимо ли ми једно друго. Других погледа на ствар не може бити. Зашто ми
живимо овде одвојено, и не виђамо се? Зашто да ја не могу ићи у оперу? Ја те волим, и мени

је све свеједно - рече она на руском погледавши у њега са особитим, непојмљивим му
блеском очију - ако се ти ниси променио. Зашто не гледаш у мене?
Он је погледа. Виде сву лепоту њеног лица и накита који јој је увек тако лепо стајао. Али
сада, баш та њена лепота и елеганција било је оно што га је дражило.

- Моје осећање не може се променити, ви то знате, али вас молим да не идете, преклињем
вас - рече он опет на француском, с нежном молбом у гласу, али с хладноћом у погледу.

Она није чула глас, али је видела хладноћу погледа, и раздражено одговори:

- А ја вас молим да ми кажете зашто не треба да идем.

- Зато што вам то може причинити... - Он замуца.
[162]
- Ништа не разумем. Jasvin n’est pas compromettant, а кнегињица Варвара ништа није
гора од других. А, ево је!