Page 495 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- А, Вронски! Кад ћеш у пук? Ми те не можемо отпустити без гозбе. Ти си наш прави
представник - рече командант пука.

- Нећу моћи, врло ми је жао, други пут - рече Вронски и потрча уз степенице у братову
ложу.

Стара грофица, мати Вронског, са својим челичним увојцима, била је у братовљевој ложи.
Варју са кнегињицом Сорокином срео је у ходнику прве галерије.

Испративши кнегињицу Сорокину до матере, Варја пружи руку деверу и одмах поче
говорити с њим о ономе што га је интересовало. Била је тако узбуђена како ју је он ретко кад
виђао.
- Ја налазим да је то ниско и гадно, и мадаме Картасова није имала никаква права.

Мадаме Карењина... - поче она.
- У чему је ствар? Ја не знам.

- Како, зар ниси чуо?

- Ти разумеш да ћу ја то последњи чути.

- Има ли пакоснијег створа од ове Картасове?
- Али шта је учинила?

- Муж ми је причао... Увредила је Карењину. Њен муж је почео из своје ложе да разговара
с Карењином, а Картасова му приредила сцену. Кажу да је гласно рекла нешто увредљиво, и
изишла.

- Грофе, зове вас ваша maman - рече кнегињица Сорокина, помоливши се на врата ложе.

- Ја те непрестано очекујем - рече му мати смешећи се подругљиво. - Никако се не даш
видети.

Син је видео да мати није могла прикрити радостан осмејак.
- Добро вече, maman. Био сам код вас - рече он хладно.

- Шта је, нећеш да одеш faire la cour à madame Karénine? [163] - додаде она кад
[164]
кнегињица Сорокина изиђе. - Elle fait sensation. On oublie la Patti pour elle.

- Maman, ја сам вас молио да ми не говорите о томе - одговори он намрштено.
- Ја говорим оно што сви говоре.

Вронски ништа не одговори, и пошто рече неколико речи кнегињици Сорокиној, изиђе.
На вратима срете брата.

- А, Алексије! - рече брат. - Какпа гадост! Будала, и ништа више. Ја сам баш сад хтео да
идем к њо ј. Хајдемо заједно.

Вронски га није слушао. Он брзим корацима пође доле; осећао је да треба нешто да
уради, али није знао шта. Љутња на њу што је и себе и њега ставила у тако лажан положај,
помешана са жаљењем ње због њених мука, узбуђиваху га. Он сиђе доле у партер и упути се
право Аниној ложи. Крај ложе је стајао Стремов и разговарао с њом.

- Тенора нема више. Le moule en est brisé. [165]

Вронски јој се поклони, застаде, и поздрави се са Стремовим.