Page 492 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXXIII

Вронски је први пут осетио према Ани јед, готово мржњу, због њеног намерног
неразумевања свога положаја. Ово осећање појачало се још и тиме што није могао да јој
изрази узрок свога једа. Ако би јој казао отворено што мисли, рекао би:

»У тој тоалети, и са кнегињицом коју сви познају, појавити се у позоришту значило би не
само признати свој положај пропале жене, него бацити рукавицу свету, то јест одрећи га се
на свагда.«

То јој није могао казати. »Али како да она то не може да разуме, и шта се управо у њој
збива?« говорио је у себи. Осећао је како се, истовремено, његово поштовање према њој
смањује, а свест о њеној лепоти повећава.

Врати се натмурен у своје одељење, и севши поред Јашвина који беше испружио дугачке
ноге преко столице и пио коњак са селтерском водом, нареди да се њему то исто донесе.

- Говорио си о Силном Ланковскога. То је добар коњ, и ја ти саветујем да га купиш - рече
Јашвин погледавши у мрачно лице свога друга. - Истина, има обешене сапи, али ноге и глава
- како се само пожелети може.

- Мислим да ћу га узети - одговори Вронски. Разговор о коњима занимаше га, али ни за
тренутак не заборављаше Ану; нехотице ослушкиваше звуке корака по ходнику и погледаше у
часовник на камину.

- Ана Аркадијевна наредила је да вам јавим да су отишли у позориште.

Јашвин насу још једну чашу коњака у селтерску воду, испи, и устаде закопчавајући се.
- Шта је, хоћемо ли? - рече он једва приметно смешећи се испод бркова и показајући тим
осмејком да разуме узрок нерасположења Вронског, али му не придаје никакву важност.

- Ја нећу - мрачно одговори Вронски.

- А ја морам, обећао сам. До виђења. Или, ако хоћеш, дођи у партер, узми фотељу
Красинског - додаде Јашвин излазећи.

- Не могу, имам посла.
»Са женом брига, са не-женом још горе«, помисли Јашвин излазећи из гостионице.

Кад остаде сам, Вронски устаде са столице и поче ходати по соби.

»Шта је данас? Четврто абонирано вече... Јегор је са женом тамо, а и мати вероватно.
Значи, сав је Петроград тамо. Сад је ушла, скинула бунду и изишла на светлост. Тушкјевич,
Јашвин кнегињица Варвара... - замишљао је он. - А ја? Или се бојим, или сам је предао
заштити Тушкјевича? Како год погледаш, глупо је, глупо... И зашто ме она доводи у овај

положај?« рече одмахнувши руком.