Page 579 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

судити о томе, да то, вероватно, мора да буде тако, и трудио се да се не узнемирује.

Тако исто, присуствујући изборима и учествујући у њима, он се такође старао да никога не
осуђује, да се не препире, већ, уколико је то могућно, да појми ствар којом се са таквом
озбиљношћу и заносом занимаху поштени и добри људи које он цени. Откако се оженио,
Љевин је познао многе нове озбиљне стране живота, које му раније, по лакомисленом
његовом односу према њима, изгледаху незнатне, те је сад и у изборима претпостављао и
тражио озбиљан смисао.

Сергије Иванович објаснио му је смисао и важност промене која се очекивала на
изборима. Губернијски предводник племства, у чијим се рукама, по закону, налазило тако
много важних друштвених послова, сем других и старатељство (баш оно због чега је Љевин

сад патио), и огромне новчане суме племића, и гимназије - женска, мушка и војна, и народно
образовање по новој уредби, и најзад земство - тај губернијски предводник, Сњетков, био је
човек старог племићког кова који је потрошио огромно своје имање, човек добар, поштењак
своје врсте, али човек који никако није схватио потребе новог времена. Он је увек и у свему
држао страну племства, отворено је ометао ширење народног образовања, и придавао је
земству, које треба да има тако огроман значај, само сталешки карактер. Требало је довести
на његово место свежег, савременог, вредног човека, потпуно новог, и отпочети посао тако да

би се из самоуправе извукле оне користи које су се могле извући из свих права поклоњених
племству, не као племству, већ као елементу земства. У богатој Кашинској губернији, која је у
свему предњачила свима осталима, прикупиле су се сад такве снаге, да би ствар, ако би се
овде повела како треба, могла послужити као образац за остале губерније, и за целу Русију. И
стога је цела ствар имала тако велики значај. За предводника, на место Сњеткова, мислили
су да изаберу или Свијажског, или, још боље, Невједовског, бившег професора, необично

паметног човека и великог пријатеља Сергија Ивановича.
Скупштину је отворио губернатор говором у којем је истакао: да племство не треба да
бира људе по пристрасности, већ по заслугама, и на опште добро отаџбине; и да се он нада

да ће кашинско племенито племство, као и ранијих година при изборима, извршити своју
дужност и оправдати високо владаочево поверење.

Завршивши говор, губернатор изиђе из дворане, а племићи, бурно и живахно, неки чак и
одушевљено, пођоше за њим и опколише га, док је он облачио бунду и пријатељски
разговарао с губернијским предводником. Желећи да уђе у све, и да ништа не пропусти,
Љевин је стајао ту у гомили, и чуо како је губернатор рекао: »Молим вас, реците Марији
Ивановној да је мојој жени веома жао, али она мора ићи у азил.« И одмах затим племићи
весело дохватише своје бунде и сви пођоше у цркву.

У цркви, подигавши заједно са осталима руку, и понављајући речи протопрезвитерове,
Љевин се клео најстрашнијим заклетвама да ће изврпшти све оно у шта се надао губернатор.
Црквена служба имала је увек утицаја на Љевина; кад је изговарао речи: »заклињем се«, и

обазрео се на гомилу младих и старих људи који су понављали то исто, он се осетио
потресен.
Другог и трећег дана претресане су ствари о новчаним сумама, и о женској гимназији,
ствари које према објашњењу Сергија Ивановича нису биле од значаја, и зато их Љевин,

заузет и иначе својим пословима, није пратио. Четвртог дана било је прегледање
губернијских рачуна. Комисија којој је било поверено да прегледа рачуне, саопштила је