Page 582 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Љевин би се радо прилагодио, али није могао да схвати у чему је ствар, и удаљивши се
неколико корака од групе која је стајала у разговору, изјави Степану Аркадијевичу своју
недоумицу: зашто моле старог губернијског предводника да се прими кандидације.

- O sancta simplicitas! [237] - рече Степан Аркадијевич, и кратко и јасно објасни Љевину у

чему је ствар.
Кад би, као и прошлих избора, сви срезови молили губернијског предводника да се

кандидује, он би при гласању добио све беле куглице. [238] То се неће. Сада, осам је срезова
пристало да му понуде кандидацију; ако два среза не пристану на то, Сњетков се може
одрећи кандидације. И тада стара партија може изабрати некога другог од својих људи, и

онда је наш рачун пропао. Али ако му само срез Свијажског не понуди кандидацију, Сњетков
ће се кандидовати. Он ће чак бити изабран, и нарочито ће му се подићи, тако да ће у
противничкој партији настати збрка; и кад се затим истакне наш кандидат, сви ће гласати за
њега. Љевин схвати, али ипак непотпуно, и хтеде да учини још неколико питања, кад
одједном сви стадоше нешто говорити, загаламише, и кренуше у велику дворану.

- Шта је? Шта? Кога? - Пуномоћ? Коме? Шта? Поништавају? - Није пуномоћ. - Флерова
не пуштају. - Зашто, под судом? - И тако онда никог неће пустити. То је подло. - Закон! -
слушао је Љевин с разних страна, и, заједно са свима, који су некуда хитали и бојали се да
нешто не пропусте, упути се и он у велику дворану, и гуран од племића приближи се

губернијском столу, крај кога се око нечега ватрено препираху губернијски предводник,
Свијажски, и друге коловође.