Page 703 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

мислима још није било довршено, и поче се сећати: шта. »Да, Костја је неверник«, сети се
опет с осмејком.

»Лепо, неверник! Боље нека и остане увек такав, него да буде као госпођа Штал, или као
што сам ја хтела да будем онда у иностранству. Он се сигурно неће претварати.«

И скорашња црта његове доброте живо изиђе пред њу. Пре две недеље стигло је
покајничко писмо Степана Аркадијевича упућено Доли. Он је преклињаше да му спасе част,
да прода своје имање и исплати његове дугове. Доли је била у очајању, мрзела је мужа,
презирала га, жалила, решавала се да се разведе, да му одбије молбу, али је завршила тим што
је пристала да прода део свога имања. После тога, Кити се с осмејком умиљења сећаше
збуњености свога мужа, неколиких невештих његових приступања ствари која га је занимала,

док најзад није смислио начин да помогне Доли а да је не увреди: предложио Кити да она
поклони Доли свој део имања, што њој дотада није долазило на ум.
»Какав неверник? С његовим срцем, с његовом зебњом да некога не увреди, чак ни дете!

Све за друге, ништа за себе. Сергије Иванович мисли да је Костјина дужност - да буде његов
настојник. Тако исто и његова сестра. Сад је и Доли с децом на његовом старању. И сви они
сељаци који сваки дан долазе к њему, као да је он дужан да их служи.«

»Да, само такав да будеш какав ти је отац, само такав«, говорила је предајући Мићу
дадиљи и дотичући се усном до његовог обрашчића.