Page 698 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

V

У косој вечерњој сенци од џакова нагомиланих на перону, у своме дугачком капуту и
намакнутом шеширу, са рукама у џеповима, Вронски је ходао као звер по кавезу, по двадесет
корака, и брз окрет натраг. Сергију Ивановичу се учини, док је прилазио, да га Вронски види,
али се прави као да га не види. Сергију Ивановичу то беше свеједно. Он је стајао изнад
сваког личног рачуна с Вронским.

У том тренутку Вронски је у очима Сергија Ивановича био знатан радник на великом
послу, и Кознишов је сматрао за своју дужност да га охрабри и похвали. Он му приђе.

Вронски застаде, загледа се, познаде га, и пошавши неколико корака на сусрет Сергију
Ивановичу, стеже му руку врло снажно.

- Можебити нисте желели да се видите са мном - рече Сергије Иванович - могу ли вам
можда чиме користити?

- Ни с ким ми не може бити тако мало непријатно да се видим, као с вама - рече Вронски.
- Извините ме. Пријатности за мене нема у животу.

- Ја разумем и хтео сам да вам понудим своје услуге - рече Сергије Иванович загледајући у
очигледно паћеничко лице Вронског. - Да ли вам је потребно писмо за Ристића, за
Милана [313] ?

- О, не! - као да једва разумеде, рече Вронски.

- Ако немате ништа против, да шетамо. У вагонима је таква запара. Писмо? Не,
захваљујем; за смрт нису потребне никакве препоруке. Нарочито за Турке... - рече он
осмехнувши се само устима. Очи су и даље имале срдито - патнички израз.

- Да, али ће вам можда ипак лакше бити да ступите у односе, који су неопходни, са
човеком који је припремљен. Уосталом, како хоћете. Било ми је веома мило кад сам чуо за
вашу одлуку. Било је тако много напада на добровољце, ади ће их такав човек као што сте ви

уздићи у очима јавног мнења.
- Ја, као човек - рече Вронски - по томе сам добар, што живот за мене ништа не вреди. А
да у мени има доста физичке енергије да улетам у каре и да смрвим или погинем, то знам.
Мени је мило што имам зашто да дам свој живот, који, није да ми је непотребан, него ми је

огадио. Некоме ће требати - он учини нестрпљив покрет јагодицом због непрекидне
зубобоље која му је сметала чак и да говори са изразом с каквим је хтео.

- Ви ћете се препородити, проричем вам - рече Сергије Иванович осећајући се ганут. -
Ослобођење браће од ропства, сврха је достојна смрти и живота.
Нека вам бог да спољашњег успеха и унутрашњег мира - додаде он и пружи руку.