Page 700 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VI

Не знајући унапред кад ће моћи да крене из Москве, Сергије Иванович није телеграфисао
брату да му пошаље кола. Љевин не беше код куће, кад се Катавасов и Сергије Иванович, на
тарантасу најмљеном на станици, прашњави као Арапи, око дванаест часова у подне
зауставише пред улазом дома у Покровском. Кити, која је седела на балкону с оцем и
сестром, познаде девера и потрча доле да га дочека.

- Како сте могли да нам не јавите - рече она пружајући руку Сергију Ивановичу и
подмећући му чело.

- Ми смо одлично допутовали, а вас нисмо узнемиравали - одговори Сергије Иванович. -
Тако сам прашњав да се бојим да вас дотакнем. Био сам врло заузет, и нисам знао кад ћу се
ослободити посла. А ви, по староме - рече он смешећи се - уживате у тихој срећи ван тока
ствари, у своме тихом заклону. Ово је наш пријатељ Фјодор Васнљевич; најзад се наканио.

- Али ја нисам Црнац, умићу се, и опет ћу личити на човека - рече Катавасов, са својом
обичном шаљивошћу, пружајући руку и смешећи се особито сјајним зубима у црном лицу.

- Костји ће бити веома мило. Он је отишао на салаш. Време је већ да дође.

- Стално се занима газдинством. Тако је то у заклону - рече Катавасов. - А ми у граду
осим српско - турског рата ништа не видимо. Е, а како мој пријатељ гледа на то? Посигурно
друкчије него други људи?

- Па онако, лепо, као и сви - унеколико збуњена, и обазирући се на Сергија Ивановича,
одговори Кити. - Сад ћу послати по њега. И тата је код нас у гостима. Скоро је допутовао из
иностранства...

Наредивши да иду по Љевина, и да одведу прашљиве госте да се умију, једнога у кабинет,
другога у бившу Долину собу, и да се спреми доручак гостима, она, користећи се правом
брзог кретања, чега је била лишена за време своје трудноће, устрча на балкон.

- Дошли су Сергије Иванович и Катавасов, професор - рече.

- Ох, тешко ће бити на врућини! - рече кнез.
- Не, тата, он је врло пријатан, Костја га веома воли - као да га моли за нешто, смешећи се
рече Кити, јер опази израз подсмеха на очеву лицу.

- Ништа, ништа.

- Иди, душице, к њима - обрати се Кити сестри - и занимај их. Видели су Стиву на
станици, здрав је. А ја ћу отрчати до Миће. Као за пакост, нисам га дојила још од чаја.
Пробудио се сад и сигурно плаче. - И осетивши прилив млека, брзим кораком пође у детињу
собу.