Page 708 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 708

X









      Док је Љевин мислио о томе - шта је, и зашто живи, није налазио одговора и падао је у
  очајање; али кад би престао да се пита о томе, знао је и шта је, и зашто живи, јер је одлучно
  и  одређено  радио  и  живео;  штавише,  у  ово  последње  време  је  много  чвршће  и  одређеније
  живео него пре.

      Кад  се  почетком  јуна  вратио  на  село,  вратио  се  и  својим  обичним  пословима.  Сеоско
  газдинство,  односи  са  сељацима  и  суседима,  домаће  газдинство,  послови  сестрини  и
  братовљеви  њему  поверени,  односи  са  женом,  родбином,  бриге  о  детету,  нова  страст  за
  пчеларство која га тог пролећа обузе - испуњаваху све његово време.

      Ови су га послови занимали не стога што би их он правдао неким општим погледом, као
  што је раније радио; напротив, сада, разочаран због неуспеха у пређашњим подухватима за
  опште добро, с једне стране; и одвећ заузет мислима и количином послова који су са свију

  страна  наваљивали  на  њега,  с  друге  стране  -  он  је  потпуно  напустио  све  комбинације  о
  општем добру, и послови су га занимали само зато што му се чинило да мора радити оно што
  ради, да не може друкчије.

      Раније  (то  је  почело  у  детињству,  па  непрестано  расло  до  потпуне  зрелости)  и  кад  се
  старао да учини нешто што би било добро за све, за човечанство, за Русију, за цело село,
  опажао је да су мисли о томе биле пријатне, а сама делатност увек испадала нескладна; није
  било потпуног уверења да је ствар неопходно потребна, те се делатност, која се с почетка
  чинила тако велика, смањивала више и више, сводила се на ништа. Сада пак, кад се после
  женидбе  почео  више  и  више  ограничавати  на  живот  за  себе  -  он,  иако  није  више  осећао

  никакве радости при помисли на своју делатност - он је осећао уверење да је његов посао
  неопходан, видео да му иде од руке далеко боље него пре, и да постаје већи и већи.
      Сад, увек против своје воље, дубље је и дубље, као плуг, задирао у земљу, тако да се више

  није могао извући док не истера бразду докраја.
      Несумњиво је потребно да породица живи онако како су навикли да живе очеви и дедови,

  то јест под истим погодбама образовања, а тако да се и деца васпитају. То је тако потребно
  као што је потребно ручати кад се огладни; и стога је такође потребно, као и спремити ручак,
  да се машином газдинства у Покровском управља тако како би се могли добијати приходи.
  Исто је тако несумњиво потребно, као дуг вратити, држати наследну земљу у таквом стању
  да син, кад наследи, каже оцу хвала, исто онако као што је Љевин говорио хвала деди за све
  што је онај сазидао и посадио. И стога је потребно не да се земља даје под аренду, већ да
  домаћин сам води своју економију, да пати стоку, ђубри њиве и подиже шуме.

      Није могућно не свршавати послове Сергија Ивановича, сестрине, и свију ових сељака
  који су навикли да му долазе по савете - као што не можеш бацити дете које већ држиш на
   703   704   705   706   707   708   709   710   711   712   713