Page 752 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

[37] »Јавно« или, како су га још звали, »Позориште приступачно свакоме« (за разлику од
царских позоришта) било је отворено 1873. године у Москви, на Варварском тргу. Али ово
позориште није одговорило својој намени: »У московско позориште приступачно свакоме...
могли су да иду само они који су имали новаца за релативно високе цене улазница. За народ је
оно било скоро неприступачно« (»Голос«, 1837, №163).

[38] Фигуре у кадрилу: велико коло, ланац. (прим. прев.).

[39] Дивота (франц).

[40] Недељне школе су осниване за раднике у фабрикама и заводима. Револуционари
седамдесетих година сматрали су рад у недељним школама за један од видова »хожденија у

народ«. Године 1874. министар полиције гроф Пален је поднео Александру II реферат
»Успеси револуционарне пропаганде у Русији«. Недељне школе су биле стављене под строги
надзор. Многе студенте су искључили са универзитета због учешћа у раду ових школа.

[41] Књига енглеског физичара Џона Тиндала (1820-1893) »Топлота, посматрана као
врста кретања« (Спб. 1864).

[42] Овде: тајне (енгл.).
[43] Снаха (прим. прев.).

[44] Паклене песме, од војводе де Лила (франц.).

Duc de Lille »Poésie des enfers«. - Војвода де Лил је измишљено име које донекле подсећа
на име Леконта де Лила (1818-1894) (Duc de Lille - Le conte de Lille). Наслов књиге »Poésie

des enfers« (»Поезија пакла«) има карактер пародије.

[45] Петрицки има у виду тип »прекрасне Ребеке«, романтичне јунакиње романа Балтера
Скота »Ајванхо«.
[46] Вештачка коса, која се уметала у фризуру.

[47] Од старог саксонског порцулана (франц.).

[48] »Чувена певачица« је Кристијан Нилсон (1843-1921); од 1872. до 1875. године
наступала је на сценама Бољшог и Маријинског театра.

[49] Да се разумемо (франц.).

[50] Желим вам успеха (франц.).

[51] Вилхелм Каулбах(1805-1874) је немачки сликар, аутор монументалних композиција
»Вавилонска пометња«, »Процват класичне Грчке«, »Борба Хуна« и др. За уметничку
критику седамдесетих година било је врло карактеристично поређење ликовне уметности и

театра. Глумци, рачунајући ту и оперске певаче, проучавали су дела вајара и сликара да би
савладали пластику сценског кретања.

[52] Несташна (франц.).

[53] Дречећи ружичасто (франц.).
[54] Бајка о човеку који је изгубио своју сенку припада немачком писцу Адалберту
Шамису (1781-1838) (»Чудновати доживљаји Петера Шлемила«, 1814).

[55] Овде је погрешно цитиран афоризам француског филозофа Ф. Ларошфукоа (1617-