Page 755 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

почело пљачкашко коришћење башкирске и државне земље. У шпекулацијама су учествовали
чиновници канцеларије оренбуршког генерал-губернатора. Кад је »питање статуса

странаца« избило у јавност, П. А. Валујев, министар државне имовине, морао је да поднесе
оставку. »Постоји претпоставка - писао је С. Л. Толстој - да у Карењину има црта П. А.
Валујева« (»Литературное наследство«, т. 37-38, стр. 570).

[99] Седам светских чуда (франц.).

[100] Терен за крокет (прим. прев.).
[101] Угодно ћемо ћаскати (енгл.).

[102] Буквалан превод француског израза »faire faux bond« - дати лажно обећање,

погазити реч.
[103] Ћаскање (прим.прев.).

[104] Опрати рубље (франц.).

[105] Све је то шаљиво (франц.).

[106] И све је то далеко од тога да буде вештина (франц.).

[107] Слободу деловања (франц.).
[108] Терет, бреме.

[109] Обичне, стоје на земљи (франц.).

[110] Руска мера од 9 пудова; пуд - 16,88 кг (прим. прев.).

[111] Нарочите врсте добрих руских коња (прим. прев.).
[112] Херман Шулце-Делич (1808-1883) - немачки економист и политичар, оснивач
штедионица и независних задруга које, како је он сматрао, треба да помире класне интересе

радника и газда.

[113] Фердинанд Ласал (1825-1864) - немачки политички радник, оснивач »Општег
немачког радничког савеза«. Независним задругама Шулце-Делича, Ласал је супротстављао
производне асоцијације које добијају подршку од државе. На тој основи он се повезао с
Бизмарком. »Ласалов правац« у радничком питању водио је отвореном савезу с Пруском

монархијом.
[114] »Старатељско друштво за побољшање живота радника«, које је основао

фабрикант Долфус у граду Милхаузену (Елзас), градило је куће чију су вредност радници
исплаћивали поступно, на тај начни стичући власништво. Долфусово »Друштво« је било
комерцијално предузеће с добротворним циљевима. »Милхаузенско уређење« није решавало,
нити је могло решити, радничко питање.

[115] Свијажски има у виду чланак енглеског филозофа Херберта Спенсера (1820-1903)

»Наше васпитање као препрека за правилно поимање друштвених појава«, чији је превод био
одштампан у часопису »Знање« (»Знание«, 1874, № 1). Спенсер је писао о еволуцији
друштвеног сазнања, доказујући да благостање народа не ствара просвета, него обратно,
благостање је неопходан услов за развитак просвете.