Page 173 - Meša Selimović - Tvrđava

govorila, veselo gledajuci malim ocima, zaraslim u salo. Prvo je rekla da je
cesto slusala od Mahmuta kako je Tijana lijepa i dobra, pa je mislila da je
ruzna i zla, jer on sve naopako vidi. I opet je naopako vidio, i pogrijesio, jer
Tijana nije lijepa vec prelijepa. A sigurno je i dobra, nista na njoj nije siljato,
nista pakosno, nista skriveno, a smijeh joj je zdrav i veseo, kako odavno nije
cula, i voljela bi da je sretne svako jutro, da joj dan pocne lijepo. Rekla bi, po
njoj, da ni ja nisam rdjav, jer se zena prozli pored rdjava muza. A mozda bi
Tijana ostala ovakva i da sam ja rdjav, jer joj Tijanine oci kazu da je ona dobra
radi sebe a ne radi drugih. Iako od muza mnogo zavisi, muz je sud, zena voda.
A opet, muz koji zeli sebi dobro, poslusace ono sto mu zena kaze. Muskarci su
djeca, cak i kad ostare. Zene su razboritije, znaju tacno sta je dobro za
porodicu, nikad ne prenagle, triput razmisle, narocito ako imaju djecu. Jer
samo zena zna s kakvom ih je mukom nosila, i uzdizala, muskarci misle da je
to zenama zabava, i rijetko kad pomognu, cesto i odmognu, ali ne zato sto su
zli vec sto nisu pametni. Ali, sta mozemo, rekla je, smijuci se veselo. Ludi su, i
nasi su, neka gu nam zivi kakvi su da su!

Mahmut je zmirkao kratkovidun ocima, i polako trljao cjevanice, ne gledaljuca
zenu i njena dva zuba sto su bjelasala iz supljine usta.

Govori li to ona o njemu? Ako i govori, nicim ga nije uvrijedila, i niceg ruznog
nema u njenim vedrim rijecima, cak ni skrivene zalbe.

Onda nam je rekla da izadjemo malo na vazduh, izasli smo i cupkali na uskoj
verandi, braneci se od vlazne hladnoce.

- Jesi li je cuo! Prica, prica! - rekao je Mahmut rastreseno.
- Prica, ali pametno.
- E vidio bih ja tebe kad bi tu pamet slusao od jutra do mraka.
- Nisi kod kuce bas od jutra do mraka.
- Dosta mi je i ovoliko koliko jesam.

Pa smo zacutali, on misleci o svojim nepoznatim brigama, ja misleci o Tijani.
Sta ce reci Mahmutova zena?

Sta moze reci, sta ona zna? Pomagala je mahalskim porodiljama, bajajuci,
prepustajuci sve bozijoj volji, pa su umirale ili ostajale, kako ih je sreca
posluzila.

Sta me se tice sta ce reci!

- Dugo se zabavila - mahnuo sam glavom prema sobi, udarajuci nogom o
nogu.
- Nije dugo, vec si ti zabrinut.
- Pa, zabrinut sam.
- Nemas zasto. Zene su ko macke. Kad nas je Mahmutova zena pozvala da
udjemo, prvo sam pogledao u njeno lice. Kakav joj je izraz, vedar ili lazno
utjesen? Vidio sam, blista od zadovoljstva. Onda je sve dobro, pomislio sam,