Page 103 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Montenj priča o jednom obrezivanju u svom Putopisu:
obrezivač koristi nož koji je prethodno stavio pod jastuk majke da
bi sebi obezbedio najveću blagonaklonost. Povlači penis, razvuče
kožu, gurne ud, seče uživo, bez anestezije, da bi skinuo
prepucijum. Pošto je progutao gutljaj vina koji je držao u ustima,
sisa ranu - to obredno sisanje se zove meziza - potom usisa krv
da ne bi ostala na dnu rane, kaže Talmud. Ponovo pljune u tri
navrata. Tada dete stupa u zajednicu: daje mu se ime. Od
vremena Montenja, obred se nije pomakao s mesta, računajući i
mezizu.
Sve je rečeno o tom prvobitnom obredu i njegovom trajanju
kroz vekove. Frojd je govorio, a posle njega i mnogi
psihoanalitičari - njegovi biografi inače podvlače da je nosio ružnu
uspomenu na obrezivanje - o suzbijanju ženskosti u muškarcu
(cirkumcizijom) kao odjeku suzbijanja muškog principa kod žena
(ekscizijom); o očevom upozorenju, zatim o opominjanju protiv
edipovske želje pretnjom najveće kastracije; o ponavljanju
odsecanja pupčane vrpce kao simbola novog rođenja.
Svakako, povrh rituala pripadnosti identitetom i zajedništvom,
sve se ovo verovatno uzima u obzir.
Ali, tako isto, i pogotovu, ova hipoteza koju su formulisala dva
jevrejska filozofa, Filon iz Aleksandrije u Quastiones in Genesis i
Mojsije Majmonid u Vodiču za zabludele: ova operacija teži
slabljenju seksualnog organa, to hoće; ona preusmerava ličnost
na bitno, izbegavajući da je vidi kako nanosi štetu erotskom
uobraziljom jednoj energiji koja bi se bolje upotrebila u slavu Boga;
ona slabi požudu i olakšava ovladavanje nad pohotom. Ovome
se može dodati: ta operacija menja seksualne mogućnosti,
sprečava nepomućeno uživanje radi samog uživanja; ona se
upisuje u meso i sa njom mržnja prema želji, libidu, životu; ona
označava vladavinu smrtonosnih strasti nad životnim nagonima;
otkriva jedan način nagona smrti okrenut protiv drugog za svoje
dobro, kao uvek...

53 Mohel - osoba koja je ovlašćena i sposobna da obavi ritualno
obrezivanje muškog novorođenčeta. (Enciklopedija živih religija”
Nolit)