Page 106 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

I

FABRIKOVANJE ISUSA

1

Priče falsifikatora. Naravno, Isus je postojao - kao što su
Ulis i Zaratustra, za koje je nevažno znati da li su živeli fizički,
zaista, u određeno vreme, na mestu koje se može odrediti.
Postojanje Isusa nije ni na koji način istorijski potvrđeno. Nijedan
savremeni dokument o tom događaju, nijedan arheološki dokaz,
ništa pouzdano ne dopušta da se danas, posle istraživanja,
zaključi da je on stvarno živeo na razmeđi dvaju svetova, od kojih
se jedan završavao a drugi nastupao.
Nema groba, nema pokrova, nema arhive, osim nekog groba
koji je izmislila 325. godine sveta Jelena, veoma darovita majka
Konstantinova, pošto se njoj, tako isto, duguje otkrivanje Golgote
i titulusa, parčeta drveta na kome je razlog Hristove osude. Parče
tkanine, čije vremensko određivanje ugljenikom 14 svedoči da
potiče iz XIII veka naše ere, a koje bi samo nekim čudom
moglo omotavati Hristovo telo duže od hiljadu godina po njegovoj
pretpostavljenoj smrti. Najzad, tri-četiri neodređene i vrlo
neprecizne reference u antičkim tekstovima: Flavije Josif,
Svetonije i Tacit - izvesno, ali prema prepisima izvršenim nekoliko
vekova posle tobožnjeg Isusovog raspeća i pogotovu daleko posle
uspeha njegovih poklonika.
S druge strane, kako poricati konceptualnu egzistenciju
Isusovu? Kao i Heraklitova Vatra, Empedoklovo Prijateljstvo,
Platonove Ideje ili Epikurovo Uživanje, Isus divno funkcioniše kao
Ideja u kojoj se artikuliše jedno viđenje sveta, jedna koncepcija
stvarnosti, jedna teorija grešne prošlosti i budućnosti u spasenju.
Prepustimo ljubiteljima neodrživih rasprava da zaključe pitanje o
postojanu Isusa i prihvatimo se onih koja su važna: šta je sa tom
konstrukcijom zvanom Isus? zbog čega? s kojim ciljevima? kojim
interesima da bi se služilo? ko gradi tu fikciju? na koji se način taj
mit otelotvoruje? kako se razvija ta priča u vekovima koji slede?