Page 111 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 111

koja rađa zanesene učenike, vaskrsavati mrtve, to su sve opšta
        mesta  koja prožimaju  književnost  antike.  Očigledno,  smatrati
        jevanđeljske     tekstove    svetim    tekstovima     oslobađa     od
        komparativnog izučavanja koje relativizuje zavetno čudesno, da bi
        ga  postavilo  u  logiku  antičkog  čudesnog,  ni manje ni  više.  Isus
        Pavla iz Tarsa pokorava se istim zakonima žanra kao Homerov
        Ulis, Filostratov Apolonije iz Tijane ili Petronijev Enkolpije: junak -
        fikcija.
              Ko je autor Isusa? Marko. Jevanđelist Marko, prvi autor priče
        o čudesnim doživljajima dotičnog Isusa. Verovatni pratilac Pavla
        iz  Tarsa  u  njegovom  misionarskom  opisu plovidbe.  Marko  piše
        svoj tekst oko 70. godine. Ništa ne dokazuje da je lično poznavao
        Isusa, i to s razlogom. Otvoreno i jasno druženje bilo bi vidljivo i
        čitljivo  u tekstu.  Ali,  ne  može  se  biti  blizak  sa  fikcijom...  Tek
        toliko da joj se ukaže poverenje i poveruje u neko postojanje kao
        što posmatrač fatamorgane u pustinji stvarno veruje u istinitost i
        stvarno  postojanje  bananine  palme  i  oaze, koje  vidi  u  jari.
        Jevanđelist, dakle, histeričnoj uspaljenosti epohe donosi tu fikciju
        čiju punu istinu on u najboljoj veri potvrđuje.
              Marko piše svoje Jevanđelje da bi preobraćao. Ko je njegova
        publika? Ličnosti koje treba ubediti, osobe u principu neosetljive
        na Hristovu poruku, ali koje treba zainteresovati, pridobiti i osvojiti.
        Tekst  pripada  jasnom registru  propagande.  A  ona  ne  isključuje
        pribegavanje smicalicama  koje  mogu  da  se  dopadnu,  izazovu
        pristanak  i  ubeđenost.  Otuda  korišćenje  čudesnog.  Kako  i
        zainteresovati  svet  pričajući  mu  običnu  priču  o  nekom običnom
        čoveku,  nalik  svim  smrtnicima?  Jevanđelja  recikliraju  praksu
        pisanja  paganske  antike  koja  podrazumeva  da  se  ukrašava,
        doteruje i kiti čovek koga žele da pretvore u vesnika pokretača.
              Da  bismo  se  u  to  uverili,  čitajmo  naporedo  najpoznatije
        stranice  Novog  zaveta  i  delo  koje  Diogen  Laertije  posvećuje
        životu, mišljenjima i izrekama slavnih filozofa. I dajmo isti književni
        rang i jednom i drugom tekstu, rang istorijskih spisa koje su datirali
        i sastavili ljudi koje nikako nije inspirisao Sveti duh, već koji pišu
        da bi dirnuli svoje čitaoce i naveli ih da podele njihovo uverenje da
        nam  pričaju  o  izuzetnim  osobama,  velikim  ljudima, značajnim
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116