Page 111 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 111
koja rađa zanesene učenike, vaskrsavati mrtve, to su sve opšta
mesta koja prožimaju književnost antike. Očigledno, smatrati
jevanđeljske tekstove svetim tekstovima oslobađa od
komparativnog izučavanja koje relativizuje zavetno čudesno, da bi
ga postavilo u logiku antičkog čudesnog, ni manje ni više. Isus
Pavla iz Tarsa pokorava se istim zakonima žanra kao Homerov
Ulis, Filostratov Apolonije iz Tijane ili Petronijev Enkolpije: junak -
fikcija.
Ko je autor Isusa? Marko. Jevanđelist Marko, prvi autor priče
o čudesnim doživljajima dotičnog Isusa. Verovatni pratilac Pavla
iz Tarsa u njegovom misionarskom opisu plovidbe. Marko piše
svoj tekst oko 70. godine. Ništa ne dokazuje da je lično poznavao
Isusa, i to s razlogom. Otvoreno i jasno druženje bilo bi vidljivo i
čitljivo u tekstu. Ali, ne može se biti blizak sa fikcijom... Tek
toliko da joj se ukaže poverenje i poveruje u neko postojanje kao
što posmatrač fatamorgane u pustinji stvarno veruje u istinitost i
stvarno postojanje bananine palme i oaze, koje vidi u jari.
Jevanđelist, dakle, histeričnoj uspaljenosti epohe donosi tu fikciju
čiju punu istinu on u najboljoj veri potvrđuje.
Marko piše svoje Jevanđelje da bi preobraćao. Ko je njegova
publika? Ličnosti koje treba ubediti, osobe u principu neosetljive
na Hristovu poruku, ali koje treba zainteresovati, pridobiti i osvojiti.
Tekst pripada jasnom registru propagande. A ona ne isključuje
pribegavanje smicalicama koje mogu da se dopadnu, izazovu
pristanak i ubeđenost. Otuda korišćenje čudesnog. Kako i
zainteresovati svet pričajući mu običnu priču o nekom običnom
čoveku, nalik svim smrtnicima? Jevanđelja recikliraju praksu
pisanja paganske antike koja podrazumeva da se ukrašava,
doteruje i kiti čovek koga žele da pretvore u vesnika pokretača.
Da bismo se u to uverili, čitajmo naporedo najpoznatije
stranice Novog zaveta i delo koje Diogen Laertije posvećuje
životu, mišljenjima i izrekama slavnih filozofa. I dajmo isti književni
rang i jednom i drugom tekstu, rang istorijskih spisa koje su datirali
i sastavili ljudi koje nikako nije inspirisao Sveti duh, već koji pišu
da bi dirnuli svoje čitaoce i naveli ih da podele njihovo uverenje da
nam pričaju o izuzetnim osobama, velikim ljudima, značajnim