Page 156 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 156

Mesija  kojeg  je  najavio  Stari  zavet  i  da  Hrist  ukida  judaizam
        dopunjujući  ga.  Kako  pobornici  Jehove  ne  veruju  u  glupost  o
        Božjem  Sinu  umrlom  na  krstu  radi  spasenja  čovečanstva,  oni
        postaju u osnovi suparnici, zatim, veoma brzo, neprijatelji.
              Lutajući Jevrejin, kažu, nosi prokletstvo otkako je prvi među
        njima odbio da napoji Hrista na putu prema Golgoti. Zato što nije
        pomogao Raspetom, prokletstvo pogađa ovoga, ali i sve njegove
        potomke, ceo njegov narod - nije baš mnogo milosrdan taj Isus.
        Utoliko  više  što hrišćanska  verzija  o  Isusovoj  smrti  pripisuje
        odgovornost Jevrejima  a  ne  Rimljanima...  Pontije  Pilat?  Ni
        odgovoran ni  kriv.  Pavle  to  tvrdi:  govoreći  o  „Jevrejima  koji  su
        ubili Gospoda  Isusa”  (1  Sol.  II,  15).  Jevanđelja  vrve
        otvoreno antisemitskim pasusima. Goldhagen ukazuje na zlatan
        broj: četrdesetak kod Marka, osamdeset kod Mateje, sto trideset
        kod  Jovana,  sto  četrdeset  u  Delima  apostola...  Sam Isus,
        blagorodni Isus, uči da Jevreji imaju „đavola za oca” (Jovan, VIII,
        44). Teško je voleti svog bližnjeg pod tim okolnostima.

              Od prvih hrišćana koji pretvaraju Jevreje u narod bogoubicu
        do kasnog priznavanja izraelske države od strane Jovana Pavla II
        krajem  1993,  preko  duge  istorije  ljubavi  katoličke,  apostolske,
        rimske crkve za sve ono što se u istoriji računa kao antisemitizam,
        uključujući tu i dvanaest godina nemačkog nacional-socijalizma,
        stvar je  utanačena.  Vrhunac  ove  bolesne  mržnje  leži  u  aktivnoj
        kolaboraciji  Vatikana  i  nacizma.  Zatim,  stvar  manje poznata,  u
        aktivnoj  kolaboraciji  nacizma  sa  Vatikanom. Jer,  Pije  XII  i  Adolf
        Hitler  se  slažu  u  izvesnim  gledištima,  naročito  u  mržnji  prema
        Jevrejima u svim njenim oblicima.


                                          5

              Vatikan voli Adolfa Hitlera. Brak iz ljubavi između katoličke
        crkve i nacizma uopšte ne dolazi u sumnju: primera ima u izobilju,
        i  to  ne  sitnih.  Saučesništvo  se  ne  temelji  na  ćutanjima  koja
        odobravaju, na eksplicitnim kazivanjima, iako punim značenja ali
        neformulisanim  do kraja  ili  na  proračunima  koji  polaze  od
        pristrasnih  hipoteza.  Činjenice  svedoče  onom  ko  ovom  pitanju
        priđe ispitujući  istoriju:  to  nije  bio  brak  iz  računa,  poručen
   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161