Page 152 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 152

neki crkveni čovek izjašnjava, kad navodi delove iz svoje knjige,
        suprotstaviti se tome svodi se na to da se lično Bogu kaže ne. Ko
        ima dovoljno moralne snage i ubeđenja da odbije tu reč (jednog
        čoveka)  Boga?  Svaka  teokratija čini  demokratiju  nemogućom.
        Štaviše:  nagoveštaj  teokratije  sprečava  samo  postojanje
        demokratije.


                                          2

              Jevrejski izum svetog rata. Svakom Gospodu, po zasluzi.
        Jevreji  izmišljaju  monoteizam,  izmišljajući  sve  što  ide  uz njega.
        Božansko  pravo  i  njegov  obavezni  korelat:  izabrani  narod
        uzdignut, ostali narodi potonuli, logika koherentna; ali, tako isto, i
        pogotovu, božansku silu, neophodnu podršci tog prava što dolazi
        s Neba: jer, naoružana ruka omogućuje joj efikasnost na zemlji.
        Bog  kazuje, on  govori, njegovi  proroci, mesije,  i  razni  izaslanici
        prevode njegov govor, inače dosta nečujan. Sveštenstvo pretvara
        sve to u parole koje brane trupe pod oklopima, pokrivene ašom,
        odlučne, naoružane do zuba. Otuda trofunkcionalnost koja osniva
        civilizacije.  Vladar  je  predstavnik  Boga  na  zemlji,  Sveštenik
        snabdeva  vladara  pojmovima,  a  Vojnik  je  sirova  Sveštenikova
        snaga. S tim što Narod uvek plaća ceh teokratskoj perfidnosti.
              Jevreji   izmišljaju   svetovnu     dimenziju    monoteističke
        duhovnosti. Mnogo pre njih, Sveštenik deluje zajedno s Kraljem,
        druženje  im  je  praiskonsko,  preistorijsko,  pre-potopsko.  Ali,
        Izabrani narod preuzima tu veštu i veoma praktičnu logiku: Zemlja
        treba da bude  organizovana kao  Nebo.  Na  terenu  Istorije  treba
        reprodukovati  teološke  sheme.  Imanentnost  treba  da  ukloni
        pravila transcendentnosti. Tora priča stvari bez okolišenja.
              Na sinajskom brdu, Bog se obraća Mojsiju. Jevrejski narod
        je,  u  to  doba,  slab,  opstanak  mu  je  ugrožen  usled ratova  sa
        plemenima uokolo. Potrebna mu je podrška Boga, da bi gledao
        vedro  u  budućnost.  Jedan  jedini  Bog, ratoboran,  vojnik,
        nemilosrdan, koji vodi borbu bez milosti, sposoban da neprijatelje
        bez griže savesti istrebi, sposoban da pokrene trupe, eto Jehove
        čiji  obrazac  ukazuje  -  kao  i  Muhamedov  -  na  plemenskog
        vojskovođu sa kosmičkim širitima.
   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157