Page 154 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 154
im nikad nije zabranjeno objavljivanje, jer pozivaju na ubistvo,
rasizam i druga zlostavljanja. U ješivama, radi se na
upamćivanju ovih pasusa, na kojima se ne menja ni zapeta, kao
što se ne sme taknuti nijedna jedina Jehovina vlas. Tora predlaže
prvu zapadnu verziju mnogih veština ratovanja objavljivanih tokom
vekova.
3
Bog, car & C°. I hrišćani su hitri da uvuku Boga u svoja
zlodela. Nema izabranog naroda niti pravdanja istrebljenja jednog
naroda koji smeta sudbini najboljeg među pobornicima Hrista, ali
se poziva na reč Boga da bi se jamčilo za vrlo svetovno
postupanje jedne religije koja je na prvi pogled vrlo duhovna. Od
poniženog Isusa do ponižavanja vršenih u njegovo ime, kod
hrišćana je obrt brz, lak i manija trajna.
Tu opet vađenje isečaka pokazuje svoju korisnu primenu:
pozvati se na Jovana, recimo, za ovo: „moje kraljevstvo nije od
ovoga sveta” (XVIII, 36); ali, obratiti se Mateji za suprotno: „dajte,
dakle, caru carevo, a Bogu božje” (XXII, 21). Jedanput primat
duhovnog i istaknuto nekoristoljublje za zemaljske stvari. Drugi
put, razdvajanje vlasti, izvesno, ali proklamujući zapravo
legalizam, jer davanje caru pravda plaćanje poreza okupacionoj
vojsci, pristajanje na regrutovanje u vojsku i potčinjavanje
zakonima Carstva.
Prividna antinomija se razrešava ako se sve to razjasni
Pavlom iz Tarsa. Jer, hrišćanstvo se udaljuje od
judaizma postajući pavlovizam. A poslanice raznim narodima,
koje je Tarsaćanin obišao, pružaju crkveno učenje o
odnosima između duhovnog i svetovnog. Pavle veruje da će
Isusovo carstvo biti od ovoga sveta; on hoće da je ono ostvarivo i
doprinosi njegovom ovaploćenju ovde i sada, otuda njegova
putovanja od Jerusalima do Antiohije, od Soluna do Atine, od
Korinta do Efesa. Preobraćenik se ne zadovoljava obećanom
zemljom otetom Kanaancima, on hoće celu planetu u znaku Hrista
s mačem.