Page 151 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 151

Nagasaki,  sve  se  radi  u  ime  Boga,  s  njegovim  blagoslovom,
        ali naročito s blagoslovom onih koji se pozivaju na njega.
              Danas veliki rabinat Jerusalima goni palestinskog teroristu
        opasanog eksplozivom na ulici u Jafi, ali ćuti o ubistvu stanovnika
        jednog kvarta u Cisjordaniji, razorenog raketama iz Tsahale; papa
        javno  napada  pilulu  kao odgovornu  za  najveći  genocid  svih
        vremena,  ali  aktivno brani  katoličke  Hutije  iz  Ruande  kad
        masakriraju  stotine hiljada  Tutsija;  najviše  instance  svetskog
        islama  žigošu zločine  kolonijalizma,  ponižavanje  i  eksploataciju
        koju  im je  zapadni  svet  nametnuo,  ali  se  raduju  planetarnom
        džihadu koji se vodi pod pokroviteljstvom Al-Kaide. Opčinjenost
        smrću  neobrezanih,  inovernih  i  nevernika  -  to troje,  uostalom,
        smatra ateistu kao svog jedinog zajedničkog neprijatelja.
              Monoteistička  gnušanja  su  selektivna,  duh  zajednice
        funkcioniše  u  potpunosti.  Jevreji  raspolažu  svojim  Savezom,
        hrišćani svojom Crkvom, muslimani svojom Umom. Ta tri područja
        izmiču Zakonu i koriste ontološku i metafizičku eksteritorijalnost.
        Između članova iste zajednice, sve se brani i opravdava. Jedan
        Jevrejin - Arijel Šaron - može (narediti) da se ubije šeik Jacin, koga
        je  inače teško  braniti  -  on  ne  vređa  Jehovu,  jer  zločin  se  vrši
        u njegovo ime; jedan hrišćanin - Pije XII - ima prava da opravda
        izvršioca genocida koji masakrira Jevreje - Ajhmana, prebačenog
        iz Evrope zahvaljujući Vatikanu - ne vređajući svog Gospoda, jer
        se genocidom sveti ubistvo Boga, a ono se pripisuje jevrejskom
        narodu;  jedan  musliman  -  mula  Omar  -  može  (narediti)  da  se
        obese  žene optužene  za  preljubu,  on  je  po  volji  Alahu,  jer  se
        vešala dižu u njegovo Ime... Iza svih ovih strahota, stihovi iz Tore,
        stavovi  iz  Jevanđelja,  sure  iz  Korana  pravdaju, dokazuju,
        blagosiljaju...
              Čim jedna religija izazove javne i političke efekte, ona znatno
        uveća  svoju  moć  da  nanosi  štetu.  Kad  se  oslanja na  vađenje
        isečaka  iz  neke  od  triju  knjiga  da  bi  se  objasnila  osnovanost  i
        opravdanost  učinjenog  zločina,  nedelo  postaje  zaštićeno  od
        napada:  može  li  se  ići  protiv reči  Otkrovenja,  kazivanja  Boga,
        božanskog poziva? Jer Bog ne govori - izuzev jevrejskom narodu
        i  nekolicini zanesenjaka  kojima  ponekad  šalje  glasnika,  neku
        devicu, na primer - ali sveštenstvo obilno govori za njega. Kad se
   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156