Page 153 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Bog svom narodu - izabranom, odabranom, izdvojenom
između svih drugih, izvučenom iz običnog, njegovom „naročitom
dobru” (Izgn. XIX, 5) - obećava zemlju u „večno vlasništvo” (Post.
XVII, 8). Da li tu zemlju nastanjuju skromni ljudi? Da li neki narod
tu obdelava njive? Da li ta zemlja hrani starce i decu? Da li zreli
ljudi drže stada stoke? Da li žene u njoj rađaju odojčad? Da li se
mladi tu vaspitavaju? Da li se tu moli bogovima? Nisu važni ti
Kananci, Bog je odlučio da ih istrebi: “ja ću ih zatrti”, kaže on (Izgn.
XXIII, 23).
Da bi osvojio Palestinu, Bog koristi krupna sredstva.
Savremenim rečima nauke o ratovanju, recimo da on izumeva
totalni rat. Deli more nadvoje - kad se već odlučio, tako treba - tu
podavi celu vojsku - nema polumera! - zaustavlja Sunce da bi
Hebrejci imali vremena da potamane svoje neprijatelje, Amorite
(Još. X, 12-14) - to je ljubav prema bližnjem, kad nas ti vodiš - pa
pusti kišu kamenja i žaba - malo fantazije - onda nagna vojsku
komaraca i obada - ne štedi se nasitno - pretvara vodu u krv - eto
malčice poezije i boje - tad pusti da silno grune kuga, čirevi,
gnojavi prištevi - već je tu bakteriološki rat - tome dodaje ono što
soldateska oduvek praktikuje: ubija se sve živo, žene, starci, deca,
životinje (Izgn. XII, 12). Sravnjivanje sa zemljom, spaljivanje,
tamanjenje stanovništva nisu, kao što vidimo, neki skorašnji izum.
Jehova blagosilja rat i one koji ga vode; on osveštava borbu,
vodi je, predvodi, ne lično, dabome - jednoj hektoplazmi je teško
da drži mač - ali nadahnjuje svoj narod: opravdava zločine,
ubistva, nasilja, dopušta uništavanje nevinih - ubijanje životinja
kao ljudi, a ljudi kao životinja! Human dok nisu posredi Kanaanci,
on može predložiti da se borba izbegne i da, umesto ropstva,
ponudi znak dobrote i ljubavi. Palestincima obećava potpuno
uništenje - sveti rat prema užasavajućem i
hipersavremenom izrazu iz knjige Jošue (VI, 21).
Već dve hiljade i pet stotina godina nijedan odgovoran čovek,
potekao iz izabranog naroda, nije zaključio da ove stranice
spadaju u priču, budalaštinu i preistorijske fikcije, opasne u
najvećoj meri, jer su zločinačke. Baš suprotno. Postoji na celoj
planeti znatan broj ljudi koji žive, misle, rade, i shvataju svet,
polazeći od ovih tekstova koji pozivaju na sveopštu klanicu, a da