Page 222 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 222
ili kari, i od toga napravite sos. Dakle, na meniju su bili fileti lista s
paprikom i sosom od karija.
Za kraj, pošto ste ateista, moram da pitam: šta je za vas sveto?
- Tuđi život. Mislim da je to tuđi život. Sad smo
odjednom prešli na ozbiljnu temu... Oduvek mi je bilo teško da
zamislim kako neko može da raspolaže tuđim životom. Tu spadaju
politički sistemi koji eksploatišu ljudski život,
liberalizam, kapitalizam, potčinjavanje, ljudi koji su pogubljeni zato
što drugačije misle, žene kojima u muslimanskim zemljama
odrubljuju glavu jer su, tobož, zgrešile ili pogledale nekog mladića
koji je prolazio, i tome slično. Mislim da je ljudski život svetinja.
A šta smrtni greh?
- Ne postoji smrtni greh. Ali, ako baš hoćete, rekao bih da je
greh kad pustite da vreme protiče i ne živite celim bićem u
sadašnjem trenutku. Ovaj sat koji smo vi i ja proveli zajedno više
se nikad neće ponoviti. Ako je promašen, to je onda smrtni greh,
jer znači da smo izgubili jedan sat života. I vi i ja, ali i ljudi koji nas
gledaju. Smrtni greh je živeti kao da nikad nećemo umreti, kao da
je večnost pred nama. To znači da ne uživamo u srži svakog
trenutka, da ne želimo da pružimo zadovoljstvo i sreću ljudima
koje srećemo kroz neke sitnice, i to stalno. To je smrtni greh.
Neda Valčić-Lazović
Razgovor vođen novembra 2008. u Parizu za seriju
„Savremeni svetski pisci” RTS-a
