Page 218 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

- Jeste, to je strašna rečenica. Ali, još je strašnije što sam
se našao u situaciji koja me je navela da napišem takvu rečenicu.
Nije strašno to što sam je napisao, već što su me doveli u situaciju
da doživim sve ono što je kasnije iznedrilo tu rečenicu. Bacili su
me u sirotište iako sam imao roditelje. To je činjenica. To je nešto
što su uradili moji roditelji. Moraju s tim da se suoče. Ja danas ne
osećam mržnju, niti želju da se svađam ili svetim. Posveta u knjizi
glasi: „Mojoj ponovo nađenoj majci.”

To je hrišćanski. Znači da ste oprostili...

- Ne, to je hedonistički. Ja ne praštam. Nisam upotrebio reč
oproštaj. Ne verujem u oproštaj, to je besmisleno. Ali, budući da
sam hedonista, hoću da izbegnem povode za nezadovoljstvo, a
da tražim povode za zadovoljstvo. Ako osećam mržnju, ako sam
zlopamtilo, ako se sećam loših događaja, ako sam ljut na svoje
roditelje, šta ja onda radim? Prepuštam se onom što Spinoza
naziva tužnim strastima. To nije hedonistički. Ne osećamo se
dobro u svojoj koži kad smo stalno turobni, kad večito razmišljamo
o tome kako smo bili nesrećni. To nije pametno.
Prava hedonistička misao je da sebi kažete: „Gotovo je,
prošlo je, završilo se.” Moja majka je imala neke razloge, koji su
verovatno bili dobri, jer su to bili njeni razlozi. Sa deset godina vi
to ne razumete, a sa sedamnaest ste ogorčeni, ali u četrdesetpeto
više nema nikakvog razloga da budete ljuti na roditelje. U
suprotnom, niste uspeli da odrastete, ili niste imali nikakvu korist
od čitanja filozofskih knjiga. Znači da čitanje Frojda ničemu nije
poslužilo.
Dakle, ja ne sledim hrišćanski stav, već se držim
hedonističkog rezonovanja i kažem: pređimo na nešto drugo jer ne
želim sebi da trujem život negativnim uspomenama. Moj život je
danas nešto sasvim drugo.

Negativna uspomena je i katoličko nasilje koje ste doživeli i o kome
pišete. Da li je to iskustvo u osnovi vašeg ateizma?