Page 217 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

koji me čini onakvim kakav jesam i koji me vraća na jedno bolno
iskustvo...
Srećan sam što su mi roditelji još živi i što se s njima dobro
slažem - uključujući i majku. Jedino što su me tukli do moje desete
godine, a od desete do četrnaeste su me smestili u sirotište koje
su držali salezijanski sveštenici koji su, pritom, bili i pedofili. Zatim
sam, od četrnaeste do sedamnaeste godine bio u internatu. U
sedamnaestoj sam maturirao i napustio roditelje. Radio sam da
bih plaćao studije.
Poželeo sam da ispričam priču o te četiri godine, najpre zato
što je moja majka već ispričala svoju verziju. Ona nije htela da
prihvati da je sina stavila u sirotište. To je nešto što ne volite da
čujete, posebno zato što je i moja majka bila napušteno dete. Bila
je pod socijalnim staranjem, a onda mene, u uzrastu od deset
godina, smešta u sirotište. Ako ste čitali Frojda, sve to ima smisla.
To se zove kompulzivno ponavljanje.
Pomislio sam da treba da dam svoju verziju događaja jer je
moja majka prekrojila priču i rekla da je toliko volela svog sinčića
da ga je smestila tamo gde je mogao da uči, a zatim je maturirao,
nastavio studije, doktorirao. Skupo bi je to koštalo, jer to je još
osam godina... Dao sam svoje tumačenje događaja, pošto je
majčino prevagnulo. Novinari su dolazili i prenosili majčine izjave
kao istinite. Rešio sam da, ipak, dam svoju verziju.

Vaša majka je bila šokirana knjigom?

- Naravno.

Ona je imala drugačiju verziju...

- I dalje nemamo istu verziju.

Prva rečenica u knjizi glasi: „Umro sam sa deset godina.” To je
jedna strašna rečenica...