Page 221 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

odaberu vino... Smatram da je kuvanje estetski performans. Kad
jedete, vi pokazujete ono što ste. Postoji čuvena rečenica Brija-
Savarena : „Reci mi šta jedeš, a ja ću ti reći ko si.” To važi i za
filozofe. To je Gurmanski um.
Prva knjiga se zvala Stomak filozofa. U njoj sam pisao o četiri
filozofa: Diogenu, Ničeu, Furijeu, Sartru. Pokušao sam da
pokažem da oni misle onako kako jedu i jedu kako misle. Na
primer, Niče teoretiše o natčoveku i kaže nam da treba da budemo
laki, lepršavi, nestvarni... A on lično u tome ne uspeva jer mu je
život ispunjen patnjom i bolom. Natčovek je Ničeov idealizovani
autoportret.
Šta Niče jede? Kaže nam da bi trebalo jesti ovo ili ono.
Smatra da Nemci jedu previše krompira i da je to razlog što su
postali alavi. Pošto je izuzetno voleo istočnjačku misao, Niče je
smatrao da treba da jede više pirinča. Govorio je da ne valja
uzimati stimulanse. Međutim, pogledajmo njegovu prepisku,
njegov život, njegovo delo. On majci piše: „Pošalji mi kobasice,
usoljeno meso, treba mi čokolada.” Kad ustane, popije kakao, pa
šolju čaja. Dakle, uzima stimulanse. Imamo nekog ko teži lakoj
ishrani, ali jede suhomesnate proizvode, nekog ko teži natčoveku,
a u isti mah zbog toga i pati. Dakle, smatram da, s gledišta ishrane,
kad jede, Niče nam nesvesno govori nešto o sebi, o svojoj misli, o
onome što je on zapravo.

Ako je suditi po onome šta jede, ko je Mišel Onfre?

- Pođite sa mnom na pijacu pa čete sami prosuditi.
Na primer, vidim crvene paprike. Kupim ih. Onda se zapitam šta
ide sa tim da bih dobio skladnu kombinaciju. Učini mi se da bi belo
bilo dobro - to me asocira na ribu. Kupim, recimo, filete lista. Sad
imam crveno i belo, a uz to i tanjire raznih boja: bele, zatim tanjire
boje breskve, zatim crne. Razmišljam o izgledu tanjira. Kad sve to
skuvam i stavim na tanjir, isto toliko su mi bitne i boje. Pomislim:
žuta bi tu sasvim dobro išla. Imate crveno i belo na crnom tanjim i
ako želite nešto žuto, onda uzmete pavlaku u koju dodate šafran,