Page 67 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 67

religije pozivaju na odricanje od života ovde i sada pod izgovorom
        da  jednog dana  treba  na  nju  pristati:  one  hvale  onaj  drugi
        život (fiktivni) da bi sprečile da se u punoj meri uživa ovde dole na
        zemlji  (realno).  Njihov  pokretač?  Nagon  smrti  i neprestane
        varijacije na tu temu.
              Čudan  paradoks!  Religija  odgovara na ontološku  prazninu
        koju otkriva svako ko shvati da će jednog dana umreti, da mu je
        boravak na zemlji vremenski ograničen, da se svaki život kratko
        upisuje između dva ništavila. Izmišljene priče ubrzavaju taj proces.
        One  smeštaju  smrt na  zemlju  u  ime  večnosti  na  nebu.  Tako
        upropašćuju jedino dobro kojim raspolažemo: živi sadržaj života
        ubijen u zametku pod izgovorom da je konačan. Međutim, ne živeti
        da se ne bi moralo umreti, to je loša računica. Jer se dva puta
        plaća danak smrti, a dovoljno ga je dati jednom.
              Religija potiče iz nagona smrti. Ta čudna crna sila u dubini
        bića radi na razaranju onog što živi. Tamo gde nešto živi, širi se,
        treperi - pokreće se protivsila potrebna za ravnotežu, ona bi da
        zadrži kretanje, da zaustavi bujicu. Kad životna snaga krči prolaze,
        dubi hodnike - smrt se pokreće, to je njen način života, njen način
        postojanja. Ona kvari projekte postojanja da bi se srušila celina.
        Roditi se znači otkriti biče za smrt; biti za smrt, znači živeti iz dana
        u dan ostatak života. Jedino religija ostavlja utisak da zaustavlja to
        kretanje. U stvari, ona ga ubrzava.
              Okrenut protiv sebe, nagon smrti rađa svako ponašanje koje
        izlaže  opasnosti,  suicidne  tropizme  i  dovođenja  samog  sebe  u
        opasnost;  uperen  protiv  drugih,  ovaj  nagon  proizvodi  agresiju,
        nasilje,  zločine,  ubistva.  Religija jedinog  Boga  prihvata  ova
        kretanja kao svoja: ona radi na mržnji prema sebi, na preziranju
        sopstvenog       tela,     na potcenjivanju      inteligencije,    na
        omalovažavanju  tela,  na veštačkom  dizanju  cene  svemu  što
        poriče  razvijenu  subjektivnost;  uperena  protiv  drugog,  ona
        podbada  na  preziranje,  zloću,  netolerantnost  koji  izazivaju
        rasizme, ksenofobiju, kolonijalizam, ratove, društvenu nepravdu.
        Dovoljno je posmatrati Istoriju da bi se ustanovila beda i reke krvi
        prolivene u ime jedinog Boga...
              Ova  tri  monoteizma,  koje  podstiče  isti  genealoški  nagon
        smrti,  dele  niz  istih  mržnji:  mržnju  prema  razumu  i  inteligenciji;
   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72