Page 69 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

metafori. Potrebni su Crkveni oci da seksualizuju ovu priču, jer
tekst je jasan: jesti ovo voće otvara oči i omogućuje da se razlikuje
dobro od zla, znači da se bude nalik Bogu. Jedan stav govori o
drvetu poželjnom da se stekne pamet (III, 6). Oglušiti se o
božju zapovest, to znači dati prednost znanju nad poslušnosću,
hteti znati radije nego pokoriti se. Recimo to drukčije: opredeliti se
za filozofiju protiv religije.
Šta znači ova zabrana inteligencije? U tom predivnom Vrtu,
sve se može ali ne i postati pametan - drvo saznanja - niti
besmrtan - drvo života? Koju sudbinu onda Bog namenjuje
ljudima: glupost i smrtnost? Treba zamisliti jednog pokvarenog
Boga da ovako daruje one koje je stvorio... Veličajmo onda Evu
koja se opredeljuje za inteligenciju po cenu smrti dok Adam ne
shvata odmah kakve su zaloge rajskog trenutka: večno blaženstvo
srećnog glupana!
Šta otkrivaju ti nesrećnici pošto je gospa zagrizla divnu
voćku? Stvarnost. Stvarnost i ništa drugo: golotinju, njihov prirodni
udeo, ali takođe, i to posle tog svežeg saznanja, njihov kulturni
udeo, u najmanju ruku njegove mogućnosti preko pravljenja
pregače od smokvinog lišća - a ne od loze... I još: grubost
svakodnevice, tragiku svake sudbine, surovost seksualne razlike,
ponor koji zauvek razdvaja muškarca i ženu, nemogućnost da se
izbegne mučni rad, bolno materinstvo i neizbežna smrt. Kad
su već oslobođeni, i da bi izbegli da ponove prestup -
što omogućuje stupanje u večni život - jer drvo života ide uz drvo
saznanja - Bog jedan, zacelo dobar, blag, nežan, plemenit, izgoni
Adama i Evu iz Raja. I otada smo tu gde smo ...
Lekcija broj jedan: ako se odbije iluzija vere, božje utehe i
neverovatne izmišljene verske priče, ako se radije hoće da zna i
ako se čovek opredeli za saznanje i inteligenciju, onda nam se
stvarnost pokazuje takva kakva je, tragična. Ali vrednija je istina
koja odmah gura u očajanje i omogućuje da se ne izgubi potpuno
sopstveni život time što će se živeti u znaku živog mrtvaca, nego
neka priča koja teši odmah, svakako, ali nas navodi da prođemo
pored našeg jedinog pravog dobra: života ovde i sada.

3