Page 69 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 69

metafori.  Potrebni  su  Crkveni  oci  da seksualizuju  ovu  priču,  jer
        tekst je jasan: jesti ovo voće otvara oči i omogućuje da se razlikuje
        dobro od zla, znači da se bude nalik Bogu. Jedan stav govori o
        drvetu poželjnom  da  se  stekne  pamet  (III,  6).  Oglušiti  se  o
        božju zapovest, to znači dati prednost znanju nad poslušnosću,
        hteti znati radije nego pokoriti se. Recimo to drukčije: opredeliti se
        za filozofiju protiv religije.
              Šta znači ova zabrana inteligencije? U tom predivnom Vrtu,
        sve  se  može  ali  ne  i  postati  pametan  -  drvo  saznanja  -  niti
        besmrtan  -  drvo  života?  Koju  sudbinu  onda  Bog namenjuje
        ljudima:  glupost  i  smrtnost?  Treba  zamisliti jednog  pokvarenog
        Boga da ovako daruje one koje je stvorio... Veličajmo onda Evu
        koja se opredeljuje za inteligenciju po cenu smrti dok Adam ne
        shvata odmah kakve su zaloge rajskog trenutka: večno blaženstvo
        srećnog glupana!
              Šta  otkrivaju  ti  nesrećnici  pošto  je  gospa  zagrizla  divnu
        voćku? Stvarnost. Stvarnost i ništa drugo: golotinju, njihov prirodni
        udeo, ali takođe, i to posle tog svežeg saznanja, njihov kulturni
        udeo,  u  najmanju  ruku  njegove  mogućnosti  preko  pravljenja
        pregače  od  smokvinog  lišća  -  a  ne  od  loze...  I  još:  grubost
        svakodnevice, tragiku svake sudbine, surovost seksualne razlike,
        ponor koji zauvek razdvaja muškarca i ženu, nemogućnost da se
        izbegne mučni  rad,  bolno  materinstvo  i  neizbežna  smrt.  Kad
        su već  oslobođeni,  i  da  bi  izbegli  da  ponove  prestup  -
        što omogućuje stupanje u večni život - jer drvo života ide uz drvo
        saznanja - Bog jedan, zacelo dobar, blag, nežan, plemenit, izgoni
        Adama i Evu iz Raja. I otada smo tu gde smo ...
              Lekcija broj jedan: ako se odbije iluzija vere, božje utehe i
        neverovatne izmišljene verske priče, ako se radije hoće da zna i
        ako se čovek opredeli za saznanje i inteligenciju, onda nam se
        stvarnost pokazuje takva kakva je, tragična. Ali vrednija je istina
        koja odmah gura u očajanje i omogućuje da se ne izgubi potpuno
        sopstveni život time što će se živeti u znaku živog mrtvaca, nego
        neka priča koja teši odmah, svakako, ali nas navodi da prođemo
        pored našeg jedinog pravog dobra: života ovde i sada.


                                          3
   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74