Page 70 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 70

Mnoštvo  zabrana.  Bog  se  nije  zadovoljio  time  što  je
        jedanput zabranio da se jede zabranjena voćka jer, od tog dana,
        on  se  pokazuje  samo  zabranama.  Monoteističke religije  žive
        isključivo od propisa i opomena: činiti i ne činiti, reći i ne reći, misliti
        i ne misliti, raditi i ne raditi. Zabranjeno i dopušteno, dozvoljeno i
        nedozvoljeno,  saglasno  i  nesaglasno,  verski  tekstovi  obiluju
        sastavljanjem propisa za življenje, ishranu, ponašanje, obrednih
        propisa i ostalih...
              Jer, poslušnost se isključivo meri zabranama kako valja. Što
        ih je više, više je prilika da se pogreši, manje je verovatnoće da se
        dosegne savršenstvo, a grešnosti je sve više. I to je za Boga dobro
        - barem za sveštenstvo koje se na nju poziva - što može računati
        na taj moćni psihološki podstrek. Svako mora stalno znati da treba
        uvek da bude poslušan, da se prilagođava, radi kako treba, kako
        nas religija poziva. Ne ponašati se kao Eva, nego kao Adam, i
        podrediti se volji jedinoga Boga.
              Etimologija nas uči: islam znači pokornost... A kako potpunije
        odustati od inteligencije nego potčinjavajući se zabranama koje su
        propisali ljudi. Jer se glas Boga slabo čuje, malo ili nikako! Kako
        može  on  da  pokazuje  svoja opredeljivanja  u  ishrani,  odevanju,
        obredima  drugačije nego  posredovanjem  sveštenstva  koje
        postavlja  zabrane, odlučuje  u  njegovo  ime  o  dopuštenom  i
        nedopuštenom? Pokoravati  se  tim  zakonima  i  propisima  znači
        pokoravati se  Bogu,  možda,  ali  svakako  više  onome  ko  se  na
        njega poziva: svešteniku.
              U rajskom vrtu, Bog se obraća Adamu i Evi, blagoslovenog li
        doba neposredne veze između Božanstva i onih koje je stvorio...
        Ali, sa izgnanjem iz Raja, taj dodir je prekinut. Otuda korist da se
        pokaže  Njegovo  prisustvo  u  pojedinostima,  u  najobičnijem
        trenutku svakodnevice, u najsitnijem gestu. Ne samo na nebu, Bog
        bdi i preti svugde - a đavo, isto tako, dakle, vreba iz svog mraka.

              Suština je u ovoj zanimljivosti: recimo, Jevreji zabranjuju sebi
        da jedu ljuskare, jer su Bogu mrske životinje bez peraja i krljušti,
        koje,  pored  toga,  spolja  pokazuju  svoj kostur;  tako  isto hrišćani
        izbegavaju meso na Veliki petak - dan čuven po preterivanju u
        hemoglobinu;  ili  pak muslimani  se  trude  da  sebe  ne  obraduju
   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75