Page 71 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 71

krvavicom. Eto tri prilike, pored ostalih, da se pokaže svoja vera,
        verovanje, pobožnost i svoja odanost Bogu.
              Dozvoljeno i nedozvoljeno zauzimaju naročito mesto u Tori i
        Talmudu, malo u Koranu, ali naročito u Hadidima. Hrišćanstvo  -
        čast i čest svetom Pavlu, jednom kao nijednom! - nije pretrpano
        svim  onim  što  u  trećoj  knjizi  ili  u  petoj  Mojsijevog  Petoknjižja,
        između ostalih tekstova koji propisuju velike zabrane, obavezuje,
        sprečava,  prinuđuje  na  svim  poljima:  u  ponašanju  za  stolom,
        vladanju  u  postelji,  ubiranju  letine,  sastavu  tkanine  i
        boje garderobe, korišćenju vremena.
              Jevanđelja ne zabranjuju ni vino ni svinjsko meso, niti ikoju
        hranu,  kao  što  ne  obavezuju  ni  na  nošenje  naročite  odeće.
        Pripadanje  hrišćanskoj  zajednici  podrazumeva pristajanje  uz
        jevanđeljsku poruku a ne uz pojedinosti manijačkog propisivanja.
        Ne bi palo na um jednom hrišćaninu da zabrani svešteničko zvanje
        ličnosti  unakaženoj,  slepoj,  hromoj,  nagrđenoj,  ružnoj,  grbavoj,
        slabunjavoj, kao što Jehova traži od Mojsija da nad njima bdi zbog
        svakog  ko  poželi  bogosluženje  kao  zanimanje.  Treća knjiga
        Mojsijeva  (XXI,  16)...  Umesto  toga,  Pavle  zadržava  maniju
        dopuštenog i nedopuštenog na seksualnom polju. Dela apostola
        svedoče u tom pogledu o bliskoj vezi Starog i Novog zaveta.
              Jevreji i muslimani obavezuju da se misli na Boga u svakom
        trenutku  svakodnevnog  života.  Od  buđenja  do odlaska  na
        počinak, preko časova molitve, o tome šta treba ili ne treba jesti,
        kako  se  oblačiti,  nijedno  ponašanje, čak  ni  ono,  u  principu,
        najbeznačajnije, nije oslobođeno tumačenja. Nema ličnog suda ni
        individualne  procene: poslušnost  i  pokornost.  Poricanje  svake
        slobode  delovanja  i  objavljivanje  vladavine  nužnosti.  Logika
        dopuštenog i nedopuštenog zatvara u tamnicu u kojoj je odricanje
        od  volje  ravno  činu  vernosti  i  dokaz  pobožnog ponašanja  -
        investicija koja se plaća do poslednje pare, ali naknadno, u Raju.


                                          4

              Opsesija      čistoćom.       Par     dopušteno-nedopušteno
        funkcioniše  u  sprezi  sa  parom  čisto-nečisto.  Šta  je  čisto?  Ili
        nečisto?  Ko  je  takav?  Ko  nije?  Koja  ličnost  odlučuje  o  svemu
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76