Page 86 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

opsenarstva omogućena logorejičnim pričama o suštastvima i
čulnim vidovima. Eto zašto treba srušiti Demokritove učenike.
Naročito omalovažavanjem njihovih života i biografija,
prerušavajući njihovu asketsku etiku u razuzdanost, razvrat i
bestijalnost.
Godine 1340, Nikola d’Otrkur drzne se da ponudi jednu
krajnje savremenu teoriju, ali atomističku, o svetlosti: on veruje u
njenu korpuskularnu prirodu (savremeno doba danas potvrđuje
ovu teoriju) što pretpostavlja izjednačavanje supstance i njenih
svojstava. Opasnost za aristotelovsku metafizičku čorbu! Ne
oklevajući, Crkva ga primorava da se odrekne svojih načela i spali
spise. To je početak proganjanja svih naučnih istraživanja
koja važe kao atomizam - a koja jezuiti zabranjuju od 1632, i to
vekovima. Savremena Crkva i dalje osuđuje materijalizam (članovi
285 i 2124 Katehizisa)...

7

Opredeljenje za promašaje. Pošto je biblijska zbrka
dovoljna za svaku nauku, Crkva prolazi pored svih velikih otkrića
izvedenih tokom deset vekova, u kojima su zamah intelekta
ugušivale ali nisu i zaustavile katoličke, apostolske, rimske vlasti.
Progres se ostvaruje zahvaljujući buntovnim ličnostima, odvažnim
istraživačima, naučnicima koji daju prednost istinama razuma nad
uverenjima vere. Ali, ako se malo razmotri reagovanje Crkve na
naučna otkrića u poslednjih hiljadu godina, čovek ostaje
zaprepašćen pred nagomilanim promašajima!
Dakle, poricanje atomizma u ime aristotelizma; zatim
odbacivanje svakog mehanizma u ime intencionalnosti jednog
Boga stvoritelja: pošto Postanje izveštava da Bog polazi ni iz čega
i stvara svet za nedelju dana, sve što se opire ovoj tezi izaziva
gromove Vatikana. Racionalni kauzaliteti? Razumna povezivanja?
Veze koje se mogu izvesti posmatranjem? Eksperimentalna
metoda? Dijalektika razloga? I onda, šta još... Bog odlučuje,
hoće, stvara: i tačka! Neko drugo opredeljenje osim za
kreacionizam? Nemoguće.