Page 83 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

mesta na kojima se ispoljava duh večno istovremen sa Bogom.
Božanstvo znači postoji, svakako, ali ono se izravnava sa
materijom, ona je njegova rešena misterija. Crkva veruje u
Inkarnaciju Boga, ali samo Sina, potomka jedne device i drvodelje.
Nikako ne u atome...
Ista opaska važi za Galileja, simboličnog predstavnika
mržnje Crkve prema nauci i sukoba između Vere i Razuma.
Legenda čuva priču o heliocentrizmu: papa i njegove pristalice
osuđuju autora Dijaloga o dva najveća sistema na svetu zato što
on brani hipotezu o Zemlji satelitu Sunca koje je u središtu
svemira. Optužba, proces, opozivanje, znamo već tu priču koja se
završava tako što Galilej, na izlasku iz sudnice, kaže: Pa ipak se
okreće... - dixit Breht.
U stvari, to se drugačije odigralo. Šta se zaista zamera
Galileju? Ne toliko njegova odbrana kopernikanske astronomije -
teze ipak protivrečne aristotelovskom stavu Crkve - koliko njegovo
zauzimanje materijalističkog stava... U to doba, heliocentrizam je
pred sudovima ravan osudi na kućni pritvor celog života, relativno
blagoj kazni, naprotiv; odbrana atomizma vodi pravo na lomaču!
U tom slučaju, bolje je opredeliti se za manje štetan razlog... U
datom slučaju, radije priznati mali greh heliocentrizma nego
atomski smrtni greh.

5

Pekarska ontologija. Iz kojeg razloga je Crkvi toliko stalo da
progoni branioce atomističke koncepcije sveta? U prvom redu zato
što postojanje materije, isključujući svaku drugu realnost, vodi
dosledno tvrdnji da postoji jedan materijalni Bog. Znači, poricanju
njegovog spiritualnog, bezvremenog, nematerijalnog karaktera i
ostalih kvaliteta koji stoje na njegovoj hrišćanskoj ličnoj karti.
Prema tome, rušenju nedodirljivog Boga koga je
isfabrikovalo judeo-hrišćanstvo.
Ali, postoji jedan drugi razlog, u ovom slučaju pekarski. Jer,
Crkva veruje u transsupstancijaciju. A to znači? Ona tvrdi, polazeći
od Isusovih reči za vreme Tajne večere – Ovo je telo moje, ovo je
krv moja (Mat. XXVI, 26-28) da se stvarno telo i stvarna krv Hrista