Page 90 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

III

ŽELETI OBRNUTO OD STVARNOG

1

Izumevanje onostranog. Monoteizmi ne vole inteligenciju,
knjige, znanje, nauku. Tome dodaju veliku mržnju uperenu protiv
materije i realnog, znači svakog oblika imanentnosti. Slavljenju
neznanja, nevinosti, naivnosti, poslušnosti, pokornosti, tri religije
Knjige dodaju slično gađenje prema sastavu, oblicima i snagama
sveta. Ovaj naš ovozemaljski svet nema pravo građanstva, jer
cela zemlja snosi teret prvobitnog greha do sudnjega dana.
Da bi dali na znanje tu mržnju prema materiji, monoteisti su
naročito zato sagradili jedan svet antimaterije! U antici, koju inače
napadaju kad je posredi nauka, doktrinari jedinog Boga pozivaju
se na Pitagoru - koji je i sam obrazovan na religioznoj istočnoj misli
- i na Platona, da bi izgradili svoje boravište bez tela: Ideje
divno deluju na tom intelektualnom polju, toliko liče na
božje klonove da ih čovek ne može razlikovati: kao i Bog, one su
večne, besmrtne, bez prostiranja, nepodložne vremenu, izmiču
rađanju i propadanju, opiru se svakom čulnom, fenomenalnom,
telesnom poimanju, ne iziskuju ništa drugo sem samih sebe da bi
postojale, trajale, opstale u svom biću, i tutti quanti! Njihovi
identiteti slažu se sa identitetima Jehove, Boga i Alaha. Sa takvom
supstancijom, monoteisti grade kule u vazduhu, korisne da se
omalovaži svako drugo stvarno, konkretno, i imanentno stanište.
Otuda shizofrenija monoteizama: oni sude i mere ovo ovde i
sada u ime onog drugde; oni misle o zemaljskom boravištu jedino
u poređenju sa nebeskim; brinu za ljude, ali prema anđeoskom
aršinu; uzimaju u obzir imanentnost ako, i samo ako služi kao
stepenik ka transcendentnosti; pristaju da brinu o čulnoj realnosti,
ali zato da bi odmerili vezu koja se održava sa njenim nadčulnim
obrascem; uzimaju u obzir Zemlju samo ukoliko pruža
priliku Nebu. Nalazeći se između te dve protivrečne
instance, stvara se jedan zjap za biće, ontološka rana koju je