Page 87 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 87

Istraživači veruju u večnost sveta? U mnoštvo svetova (teze,
        uostalom, epikurovske...) Nemoguće: Bog je stvorio svet polazeći
        ni iz čega. Pre ničega, nema... ničega... Mrak, haos, ali i u tom dar-
        maru ništavila su Bog i njegove želje da sve to promeni. Svetlost,
        dan, noć, nebeski svod, nebo, zemlja, voda, znamo već tu priču,
        sve  do  stoke,  gmizavaca,  divljih  životinja  i  ovih  drugih,  ljudi,  to
        je zvanična      istorija:    datirana     genealogija.      Večnost
        svetova? Nemoguće...
              Posle tačnih i brižljivih proračuna, naučnici potvrđuju ideju
        Aristarha:  Sunce  se  neosporno  nalazi  u  središtu  našeg  sveta.
        Crkva odgovara: nemoguće. Stvaralačko delo savršenog Boga ne
        može se naći drugde osim u središtu, mestu savršenstva. A uz to,
        to Sunce u središtu gotovo da oživljava paganske kultove Sunca...
        Mesto na obodu bilo bi znak nepojamnog nesavršenstva, prema
        tome,  ono ne  može  biti  naučno  dokazano!  Stvarnost  greši  a
        fikcija je u pravu. Heliocentrizam? Nemoguće...
              Prvo  Lamark,  zatim  Darvin  objavljuju  svoja  otkrića,  potom
        jedan iznosi da se vrste menjaju, drugi da se razvijaju na osnovu
        zakona  zvanih  prirodna  selekcija.  Čitaoci  jedine  Knjige  vrte
        glavom: Bog je stvorio odjednom vuka i psa, gradskog i poljskog
        miša, mačku, lasicu, pitomog zečića. Nema nikakve verovatnoće
        da poređenje kostiju dokaže evoluciju ili transformaciju. A uz to,
        ta ideja da čovek potiče od majmuna! Nepodnošljiva narcistička
        rana,  objašnjava  Frojd.  Papa,  rođak  pavijana?  Beda...
        Transformizam? Evolucionizam? Nemoguće...
              U  radnoj  atmosferi  svojih  kabineta  naučnici  potvrđuju
        poligenizam - naporedo postojanje grupe ljudi na više geografskih
        tačaka od početka. Ptotivrečnost, bljuje vatru Crkva: Adam i Eva
        su, de facto, prvi čovek i prva žena, pre njih ništa ne postoji. Prvi
        par,  onaj  što  je  počinio  prvi greh,  omogućuje  ovu  logiku  greha,
        krivice, iskupljenja i spasenja. Šta s muškarcima i ženama koji su
        postojali pre  greha?  Znači  koje  je  on  poštedeo?  Preadamovci?
        Nemoguće...
              Čisteći  kamenje,  ispitujući  do  sitnica  fosile,  geolozi  nude
        određivanje  starosti  sveta.  Školjke  pronađene  u  planinama,
        naslage  i  slojevi,  svedoče  o  jednoj  imanentnoj hronologiji.  Ali,
        problem:  ta  brojka  ne  odgovara  svetoj  numerologiji  koju  navodi
   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92