Page 116 - Milomir Marić - Deca Komunizma

izuzetka dešavalo u takvim situacijama.
Likvidacije obeleženih bile su najčešći specijalni zadaci u sovjetskoj
službi. Samo izabranima su poveravani veći i složeniji poduhvati,

kojima je direktno rukovodila Četvrta uprava Crvene armije i legendarni
general Pavle Ivanovič Berzin.
U dvadeset petoj godini, Berzin je 1918. lukavo sprečio zaveru
Intelidžens servisa. Stekao je do te mere poverenje Engleza, da su mu
ponudili dva miliona rubalja da kao šef obezbeđenja blokira sva vrata na
sednici Centralnog komiteta boljševičke partije i s letonskom gardom

uhapsi i strelja Lenjina i druge revolucionarne vođe. To je bio ugovoren
znak za dobro organizovanu međunarodnu intervenciju. Berzin je posle
dugo bio mozak većine spektakularnih akcija sovjetskih obaveštajaca.
On je izmislio Zorgea i sve ostale. Stradao je u Staljinovim čistkama.
Golubić nikome nije govorio o svojim neposrednim susretima sa

Berzinom, ali se dobro zna da su na njegov predlog mnogi Jugosloveni
uzimani u službu. Tako je, na primer, Dimitrije Stanisavljević stigao do
samog Berzina, spremajući se da pođe na jedan diverzantski zadatak u
Čehoslovačku.
Najdalje je dogurao Ivan Kralj. Nekadašnji sarajevski rudar,
č
skojevac i zagreba ki aktivista, postao je brigadni general. Bio je
upravnik nekoliko logora za političke zatvorenike, pa Berzinov
naslednik, da bi završio kao sibirski sužanj bez poslednjeg traga.
Zorgeov prvi pomoćnik u Japanu, kamufliran kao dopisnik beogradske
Politike, Branko Vukelić priznao je na suđenju da ga je na studijama u
Parizu zavrbovao Kralj, čija mu je sudbina verovatno bila poznata.
Prećutao je vezu sa Golubićem, preko Biklovića.

Najveći ispit Golubića i njegovog klana strašnih „jugosa“ bila je
otmica belogardejskog generala Kutepova – najveća međunarodna afera
svog doba. Posle nekoliko godina o njoj su otvoreno govorili pojedini
jugoslovenski studenti, saučesnici sa sporednom ulogom, i Pavle
Bastajić, dajući u samoodbrani ostavku na rusku službu. Inače, u
zaglušujućoj šestomesečnoj kampanji francuskih listova jedanput je

pomenuto kako je, posle kidnapovanja Kutepova, iz Pariza u Berlin
otputovao „poznati čekista Gobelik“ (Golubić) da podnese izveštaj
načelniku GPU-a za inostranstvo Goldštajnu: „Gobelik je ogromna
ljudeskara, neverovatne snage i jezivog izgleda, koji se po pravilu koristi
za izvođenje akcija od naročitog značaja za GPU.“

Svuda je onda bilo nemirno. U toku nekoliko dana došlo je do
„slučaja Kutepov“ u Poljskoj, Rumuniji, Austriji, Americi. To je bilo ime
za niz nerasvetljenih nestanaka industrijalaca, diplomata i političara.

116