Page 118 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 118

Sovjetske Rusije u Parizu, ali jasno je da je otmica delo ruskih komunista.
                                                                                                ć
               Ne   samo   da ć e  oni  ubiti  generala   Kutepova,     nego ć e  verovatno     i i  dotle
                                                                                       đ
               da   pred    ruskim    narodom       prikažu    da   nas   je  naš   vo a    svojevoljno
               napustio, bežeći njima u zagrljaj. Najverovatnije ga sada drže živog u
               tamnici.   Ako    je  sovjetska  vlast  htela  da  ga  prosto   smakne,     to  se  moglo
               učiniti bez rizika i izlišnih troškova iza svakog ćoška.“
                     Otmica je pripremana više od pola godine. Na normandijskoj obali,
               gde su generala ukrcali na svoju lađu, sovjetski agenti su uzeli pod
               zakup jednu vilu u kojoj su odseli i uz velike bahanalije dočekali Novu

               godinu. Jedan od njih predstavljao se kao baron i, da bi izbegao svako
               nepoverenje, isprosio je kćerku vlasnika susedne vile.
                     Iz  svog   stana   u  mra noj    pariskoj   ulici  Rusale,   u  kome     je  proveo
                                                č
               poslednjih     šest  godina,   general   Kutepov     je  izašao  i  više  se  nije  vratio.
               Ostalo nikad nije utvrđeno!

                     Dečak zaposlen u obližnjoj klanici ispričao je policiji da je video
               neku gužvu na ulici, dok je tresao tepihe na petom spratu. Dva neobično
               snažna čoveka ugurala su generala u crveni taksi. Zatim im se pridružio
               žandarm, koji je to mirno posmatrao. Istog žandarma dečak je u
                                                   đ
               poslednje    vreme    tu č esto  vi ao.   To   je  potvrdio   i  vlasnik  bistroa  preko
               puta klinike, a policija je izdala zvanično saopštenje da u blizini nema

               nijedno     žandarmerijsko       mesto     i  da   je   verovatno     u   pitanju    neki
               preobučeni boljševički agent. Gosti iz bistroa primetili su da je
               žandarmu nekoliko puta prilazila žena u bež kaputu, i s njim nešto živo
               razgovarala. Ispred crvenog taksija išao je sivi automobil i pomagao mu
               da se lakše probija kroz saobraćajnu gužvu.
                     Po jednoj verziji, agenti GPU-a su se Kutepovu predstavili kao

               policijski činovnici koji imaju nalog da ga privedu u prefekturu, radi
               nekih   razjašnjenja    „u  cilju  njegove   bezbednosti“.     Po  drugoj,    oni  su  mu
               na prevaru obećali sastanak s nekim ljudima koji su iz Rusije stigli u
               Pariz. Po trećoj, general Kutepov je bio šef tajne ukrajinske organizacije
               koja je planirala atentate na istaknute boljševičke vođe u Moskvi. Ali su
               agitatori koje je on tamo poslao pohvatani – i pogubljeni. Komunistički

               list Imanite     zaprepastio     je  sve   sasvim    originalnom      tvrdnjom      da   je
               generala Kutepova oteo britanski „Intelidžens servis“!
                     Nije    jasno   da    li  je  Kutepov       u   crvenom      taksiju    došao    do
               normandijske ili Azurne obale. Ili u blizini Kana ili u blizini Avra,
               ukrcan je na motorni čamac, kojim je prebačen do sovjetskog broda na

               pučini. Taj brod se zvao Spartak, Dnjestar               ili  ko  zna  kako.    Njime    je
               Kutepov stigao do kronštatske luke, pored Petrograda, odakle je
               sproveden u Moskvu, u zatvor Lubjanka. Kasnije je premešten u zatvor


                                                          118
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123