Page 117 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Stalno se špekulisalo s proizvoljnim vestima o situaciji u Sovjetskom
Savezu. U Moskvi je „provereno“ da je jedan vojnik na straži ispred
Kremlja pucao na Staljina i na mestu ga ubio. Ako i nije uvek bio skroz

mrtav, Staljinov položaj je stalno morao bar da se ljulja. Kao novi
sovjetski lideri pominjani su Pjatkov i Tomski. U tom
beskompromisnom propagandnom ratu rečima nikakvu senzaciju nije
izazvalo otkriće o „komunističkoj propagandi u Americi“. Ipak,
sovjetsko poslanstvo uložilo je oštar demanti da se iz Moskve podstiču
štrajkovi i nezadovoljstvo u američkim preduzećima.

Sve je bilo deo igre!
U Parizu je 28. januara 1930. godine objavljeno da je nedelju dana
ranije na tajanstven način nestao general Kutepov, predsednik
Udruženja bivših ruskih ratnika, i da u krugovima ruskih emigranata
postoji bojazan da je on žrtva kakve političke zamke.

Kutepov je izabran na čelo „bele“ emigracije posle smrti velikog
kneza Nikolaja Nikolajeviča i generala Vrangela. U carskoj vojsci bio je
konjički pukovnik, ali je za vreme građanskog rata bio glavni, uz
Denjikina i Vrangela. Stigao je na 350 kilometara od Moskve! Pre nego
što je kao emigrant stigao u Pariz, živeo je kratko u Beogradu, sa
Vrangelom.

Nije bila tajna da Kutepova podržavaju neki američki i francuski
krugovi. U njegovom stanu često su se sastajali „beli“ generali, praveći
dalekosežne planove za povratak u Rusiju i malo se svađajući oko
podele ministarskih fotelja. Kad boljševički režim padne! Zahvaljujući
č
velikom broju uba enih agenata, GPU je neprestano bio u toku svih
stvari. Taman se poverovalo da je pomoćnik Kutepova, general

Monkevic, zbilja u trenutku nervnog rastrojstva izvršio samoubistvo
skokom u Senu, kad se on iznenada, 1928. godine, pojavio u Moskvi.
Njegovom zaslugom otkriveno je tridesetak „belih“ oficira koji su sa
različitim zadacima bili poslati u SSSR.
Svetska javnost je brujala: „Pođete ulicom i najedanput nestanete.
Kao da vas je zemlja progutala ili vas je neko dodirnuo čarobnim

štapićem. To se počelo događati i generalima…“ A Sovjeti su i dalje
vešto koristili gužvu. Brojne kontradiktorne izjave i denuncijacije trebalo
je da više iskomplikuju nego rasvetle nestanak Kutepova. Agenti GPU-a
su bili toliko drski da su dolazili da uzmu pola miliona franaka, što je
nuđeno onome ko pomogne vlastima da pronađu živog ili mrtvog

generala ili ukaže na kakav siguran trag.
Privremeni zamenik Kutepova general Miler dobro je znao o čemu
se radi: „Ne idem tako daleko da optužim zvanične predstavnike

117