Page 239 - Milomir Marić - Deca Komunizma

komandant iz mornarice Bogoslav Erni, koji je tada radio u britanskom
konzulatu u Zagrebu, pozvao ga je k sebi.
Sreo sam ga zajedno s Titom pred rat na Jelačića placu. Pitao me je:

ć
’Boga ti, kakvo srce imaš kad si se usudio do i ovamo. Trebaš li para,
sigurno si tu ilegalno!?’ Šta ga znaš, možda vrag ne spava. Titu sam,
ć
pošto sam ga ’predstavio’, dao znak da ide, a ja se, i pored obe anja,
nisam pojavio na zakazanom sastanku sa Omersom u kafani Korzo. Posle
napada na Jugoslaviju, on se sa poverljivom arhivom engleskog
konzulata povukao preko Soluna i Atine za Kairo.

Čim je tamo stigla podmornica Nebojša, Englezi su ga postavili za
komandanta. Prilikom jedne smotre, kralj Petar II održao je otužni
srceparajući govor o junaštvu, koji je toliko razbeseno Omersu da ga je
poslao u materinu i, posle kraće prepirke, išamarao. Englezi su ga
zatvorili, odredivši mu konfinaciju na Mauricijus, s vrlo solidnom

apanažom od četrnaest funti nedeljno. Otuda je prebačen u Kejptaun.
Prijavio se kao dobrovoljac na fregatu za pratnju konvoja preko
Atlantika za Ameriku. Pri kraju rata poslali su ga na Jadransko more,
gde je napustio Engleze i opredelio se za Tita. Naši mu nisu verovali, pa
su ga uzeli na ’obradu’ u Beograd. Udba je s njim sklopila aranžman da i
dalje ostane dobar sa Englezima i da, istovremeno, radi za nju. Tako je

postao šef Engleske čitaonice u Beogradu, ali se, opet, nekome učinilo da
više daje drugima nego nama i po ko zna koji put je uhapšen. Ja sam bio
na referisanju iz Turske, ispričao sam Titu zlehudu Omersinu sudbinu,
pušten je i otišao je u Ljubljanu. Majka mu je još bila živa, jedan brat mu
č
je radio kao stru njak, drugi kao umetnik. Kad mu je i tu dodijalo,
pobegao je preko Austrije u Englesku. U Londonu je otvorio tašnersku

radnju. Nekoliko puta mi se javljao, ali se više nismo sreli. Umro je
potpuno zaboravljen. Čak i španski borci ga ne računaju za svoga.“
„Strašna sudbina?“
ć
„Jedan od mnogih. Ko se sada se a imena onog radnika iz Kopra
koji se kao ruski predstavnik borio sa carom Hajleom Selasijem protiv
Italijana u Abisiniji? Ili Gorjeva ili Gurjevića, kako se zapravo zvao? U

Kini je radio kao savetnik Mao Cedunga u ’Velikom maršu’, o kome su
meni na KUNMZ-u ispred velike karte predavali Mao Cedung i Ču De.
Uglavnom, Gorjev je bio ta figura koja je u Španiji vodila sve ratovanje.
Staljin je stvar držao preko njega u svojim rukama. O tom ratu bi se
ć
dosta moglo re i. Jedno vreme je Staljinu bilo u interesu da se Španci
podignu, budu svetska stvar, a onda je sve brzo likvidirao. Ja sam s tim
Gorjevom bio veliki prijatelj. On je od onih Srba koji su 1690. pobegli sa
patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem u Mađarsku. Rođen je u mestu

239