Page 239 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 239

komandant iz mornarice Bogoslav Erni, koji je tada radio u britanskom
               konzulatu u Zagrebu, pozvao ga je k sebi.
                     Sreo sam ga zajedno s Titom pred rat na Jelačića placu. Pitao me je:

                                                                          ć
               ’Boga   ti,  kakvo   srce  imaš   kad  si  se  usudio   do i  ovamo.    Trebaš    li  para,
               sigurno si tu ilegalno!?’ Šta ga znaš, možda vrag ne spava. Titu sam,
                                                                                                   ć
               pošto   sam    ga  ’predstavio’,    dao  znak   da   ide,  a  ja  se,  i  pored  obe anja,
               nisam pojavio na zakazanom sastanku sa Omersom u kafani Korzo. Posle
               napada na Jugoslaviju, on se sa poverljivom arhivom engleskog
               konzulata povukao preko Soluna i Atine za Kairo.

                     Čim je tamo stigla podmornica Nebojša, Englezi su ga postavili za
               komandanta. Prilikom jedne smotre, kralj Petar II održao je otužni
               srceparajući govor o junaštvu, koji je toliko razbeseno Omersu da ga je
               poslao u materinu i, posle kraće prepirke, išamarao. Englezi su ga
               zatvorili, odredivši mu konfinaciju na Mauricijus, s vrlo solidnom

               apanažom od četrnaest funti nedeljno. Otuda je prebačen u Kejptaun.
               Prijavio se kao dobrovoljac na fregatu za pratnju konvoja preko
               Atlantika za Ameriku. Pri kraju rata poslali su ga na Jadransko more,
               gde je napustio Engleze i opredelio se za Tita. Naši mu nisu verovali, pa
               su ga uzeli na ’obradu’ u Beograd. Udba je s njim sklopila aranžman da i
               dalje  ostane   dobar    sa  Englezima    i  da,  istovremeno,    radi  za  nju.  Tako   je

               postao šef Engleske čitaonice u Beogradu, ali se, opet, nekome učinilo da
               više daje drugima nego nama i po ko zna koji put je uhapšen. Ja sam bio
               na referisanju iz Turske, ispričao sam Titu zlehudu Omersinu sudbinu,
               pušten je i otišao je u Ljubljanu. Majka mu je još bila živa, jedan brat mu
                                      č
               je  radio   kao   stru njak,   drugi    kao  umetnik.     Kad   mu    je  i  tu  dodijalo,
               pobegao     je  preko  Austrije   u  Englesku.    U  Londonu      je  otvorio  tašnersku

               radnju.    Nekoliko    puta   mi   se  javljao,  ali  se  više  nismo    sreli.  Umro    je
               potpuno zaboravljen. Čak i španski borci ga ne računaju za svoga.“
                     „Strašna sudbina?“
                                                                ć
                     „Jedan    od  mnogih.    Ko   se  sada  se a   imena    onog   radnika    iz  Kopra
               koji se kao ruski predstavnik borio sa carom Hajleom Selasijem protiv
               Italijana u Abisiniji? Ili Gorjeva ili Gurjevića, kako se zapravo zvao? U

               Kini   je  radio  kao  savetnik   Mao   Cedunga     u  ’Velikom    maršu’,    o  kome   su
               meni na KUNMZ-u ispred velike karte predavali Mao Cedung i Ču De.
               Uglavnom,      Gorjev   je  bio  ta  figura  koja  je  u  Španiji  vodila  sve  ratovanje.
               Staljin  je  stvar  držao   preko    njega   u  svojim   rukama.     O  tom   ratu   bi  se
                                   ć
               dosta   moglo    re i.  Jedno   vreme    je  Staljinu  bilo  u  interesu   da  se  Španci
               podignu, budu svetska stvar, a onda je sve brzo likvidirao. Ja sam s tim
               Gorjevom bio veliki prijatelj. On je od onih Srba koji su 1690. pobegli sa
               patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem u Mađarsku. Rođen je u mestu


                                                          239
   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244