Page 242 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 242

bugarski kapetan Dimitrov, za komesara, ili da se Partija raspusti. Nije
               jednostavno to što se dešavalo u tim delikatnim trenucima. Čini mi se da
               su presudni bili izveštaji od partijskih organizacija u zemlji, iz kojih se

               moglo zaključiti o velikom poletu i ozdravljenju partijskog rada. Dosta je
               učinio i Mita Despotović, ondašnji predstavnik KPJ u Kominterni. On mi
               je pomagao u sortiranju materijala o Petku Miletiću iz arhive KI. Žena
               mu je bila Ruskinja, enkavedeovka u Glavnoj cenzuri. Došli su posle rata
               zajedno u zemlju. Ona se zaposlila kod Kardelja, kao sekretarica, i preko
               nje su Rusi stalno bili u toku najsitnijih i najpoverljivijih stvari. Posle je

               radila kod Judina u redakciji lista Za trajni mir i narodnu demokratiju. On
               se izjasnio za Rezoluciju Informbiroa, ona proterana u Sovjetski Savez.
               Koliko sam čuo, uz pomoć           ministra odbrane Gošnjaka dobio je penziju,
                                                                                 đ
               ali  je,  ipak,  pokušao    da  pobegne.     Ubijen   je  na  ma arskoj     granici.   Od
               Despotovića, njegove žene, kao i od zamenika Manuilskog, ja sam

               saznavao šta protiv Tita šalju i pakuju Srebrenjak, Marić i Kusovac ili CK
               KP Francuske.“
                     „Petko Miletić        je u Moskvu stigao sa specijalnim Titovim
               ’kompromitujućim materijalom’?“
                                                  č
                     „Nije   mu   bio   od  naro ite    koristi.  Prema    dokumentima        koje   sam
               pronašao, Petko sa jugoslovenskom policijom sarađuje otkako se 1920.

               predao žandarmima u Crnoj Gori, posle ustanka Vukašina Markovića. I
               Marković      mi je u Moskvi pričao da je kukavica i izdajnik. Inače,
               Vukašina nisu uzimali ozbiljno, smatrali su ga malo pomerenim. Svojim
               o č ima  sam   video    kako   zimi   hoda    bos  po   Moskvi,    dolazi   pred Boljšoj
                                                                                                     č
               teatar  i  drži  govor  protiv  Staljina:  Da  uništava    sve  što  je  Lenjin  zapo eo,
               da je sultan i samodržac. Zbog toga nikad nije zatvaran. Eventualno bi

               enkavedeovci rasterali masu koja se skupila, njega uhvatili pod ruku,
               odveli ga nekoliko ulica dalje, gde bi ga redovno puštali.“
                     „Nisu svi baš uvereni u krivicu Petka Miletića. Vas optužuju da ste
               ga ’namestili’ i traže njegovu rehabilitaciju.“
                     „Neka pogledaju zapisnik sa njegovog suđenja, na kome javni
               tužilac traži oslobađajuću presudu, jer je sve priznao i odao sve veze.

               Pronašao sam i veliki broj izveštaja Kominterni od Mesnog komiteta
               Beograda i različitih organizacija sa terena, iz Velikog Bečkereka i
               Subotice. Kuda je on kao instruktor CK KPJ odlazio, za njim je dolazila
               policija i hapsila sve redom. Bilo je dovoljno da ih u pedeset stranica
               svog referata samo citiram. Odmah je bio uhapšen i streljan.“

                     „Rankovićev pomoćnik Ćeća Stefanović                     pričao je pred smrt
               prijateljima da je Petko Miletić        preživeo sibirsku golgotu i, posle smrti
               Hebranga i pokajanja Žujovića, ponovo pominjan kao ’Titov naslednik’.


                                                          242
   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247