Page 243 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 243

Nema ga ni u spisku ’nestalih’ koji su Sovjeti poslali posle normalizacije
               odnosa. Umro je 1971. godine.“
                     „Sve je moguće, mada mi je Andrejev rekao da je likvidiran.“

                     „Oko vas su u Moskvi naveliko hapsili. Da li ste kada brinuli za
               sopstvenu bezbednost?“
                     „Ne, pošto nisam bio nikakva politička figura. U Španiji sam bio
               tesno povezan sa Rusima i nastavio sam da se krećem među generalima,
               admiralima, č      lanovima      CK    SKP(b).     Znao    sam     i  književnika      Ilju
               Erenburga,     a  upoznao     sam   i  Maksima     Gorkog,    koji  je  bio  predsednik

               redakcionog odbora časopisa Novi mir ili kako se već zvao. Ja sam pratio
                                                                                                   ć
               jugoslovensku       štampu    i  na  osnovu    nje  pravio   i  donosio    mu   kra e   ili
               duže tekstove.“
                     „Jasno vam je bilo da stradaju nevini?“
                     „U vreme najveće čistke 1936–38 bio sam u Španiji. Došao sam u

               drugoj polovini 1938, kad je stradao pokoji povratnik. Nikome se nije
               moglo     pomo i.    Znam     da  me   je  Tito  zvao   zbog   Tatjane–Nane,       k erke
                                ć
                                                                                                   ć
               zagrebačkog doktora Srećka Šilovića i žene najpre Otokara Keršovanija i,
               posle, Jovana Mališića. U vojnoj obaveštajnoj službi suspendovana je čim
               joj je muž uhapšen. Tito, koga je ona 1934. povezala sa CK KPJ i
               Gorkićem u Beču, rekao mi je: ’Daj, Mali, crknuće od gladi, ostala je bez

               posla i na ulici s dvoje dece. Zaposli je kod tebe, Kominterna nije pod
               direktnom ingerencijom NKVD-a’. Za vreme rata su je, zakratko,
               zatvorili. Onda su je 1943. poslali kod Tita u Vrhovni štab. U Jugoslaviji
               se   posle   oslobo enja     nije  snašla.   Vratila   se  u  Sovjetski    Savez    i  kao
                                    đ
               špijunka se terala sa Amerikancima i Englezima po Austriji. Tito mi je
                   č
               pri ao    da  je  pod č udnim      okolnostima     1947.   uništen    džip   u  kome    se
               vozila sa dva pukovnika sovjetske obaveštajne službe.“
                     „Šta je bilo sa jedim od osnivača KPJ, Vladimirom Ćopićem?“
                     „Tito i on su u hotelu Luks radili na prevodu Istorije SKP(b). Jednog
                                                                                  ć
               jutra  mi  je  Tito  usplahiren    došao   i  rekao  da  su Ć opi a    digli.  Znao   sam
               malo više o tim stvarima. Ćopić ni u kom slučaju nije sasvim čist. Radio
                                                                       č
               je  kao   instruktor    Kominterne      u Č ehoslova koj       i  izgleda  da   je  preko
               njegove veze Gestapo podmetnuo Staljinu lažne materijale o navodnoj
               izdaji maršala Tuhačevskog i grupe generala. Time je, uoči samog rata,
               Crvena armija bila načisto obezglavljena.“
                     „Dugo je prikrivano da ste vi službeno prisustvovali Petoj
               zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu?“

                     „Titu je trebala potvrda da je sastanak legalan i ja sam svojim
               prisustvom, po odobrenju Kominterne, dao taj legitimitet. Pozdravio
               sam prisutne i zaželeo im uspešan rad u složenim uslovima za dobro


                                                          243
   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248