Page 245 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Računao sam da ću se s našima nekako nagoditi.“
„U Turskoj ste zvanično bili naš trgovinski predstavnik?“
„Po dogovoru između Tita i Rusa, vodio sam kontraobaveštajnu

službu i za Sovjetski Savez. Njihov č ovek nije mogao da stigne dokle
sam ja stizao. Neki turski ministri, pa i sam ministar odbrane, bili su
moji prijatelji. Treba li šta više. Ataturk je dvadesetih godina poslao
Lenjinu dve hiljade stipendista na studije, što ih je do kraja života
opredelilo. Posla je bilo dosta. Spremao se ’hladni rat’. Amerikanci su
dolazili i gradili 900 kilometara puteva prema severu s dosta proširenja

za aerodrome.“
„Prvi ste Titu javili da se sprema Rezolucija Informbiroa?“
„ Č itavih sedam ili osam meseci ranije. Nije mi do kraja verovao,
č
iako je i s drugih strana imao sli ne podatke. Č uo sam to paralelno od
Engleza Bejlija, američkog pukovnika i sovjetskog generala (člana

njihovog Odbrambenog saveta). Suština je bila ista, samo su svi imali
različiti broj tačaka optužbe. Kad je objavljena Rezolucija, videlo se da su
Rusi u međuvremenu odustali od nekoliko stvari. Tito dugo nije mogao
da poveruje šta mu se sprema, smatrao je da je to isuviše monstruozno.“
„Sa Dimitrovom ste se viđali i posle rata?“
„Svraćao sam kod njega kad god sam prolazio kroz Sofiju. Iz Tuske

ili u Tursku. Jedanput mi se Dimitrov požalio da teško dolazi do dolara,
toliko potrebnih za kupovinu nekih uređaja za potrebe bugarske armije.
Predložio sam mu da mi pošalje trabakul s ružinim uljem, kako bih ga ja
plasirao na inostrano tržište. Na taj način sam mu pribavio dva miliona
dolara. Moja supruga Stela je našla jednog grčkog kapitalistu, koji se za
vreme rata švercom silno obogatio, a svojevremeno je s njom studirao na

Lenjinskoj školi. Ubedila ga je da Markosu pomogne s milion dolara. Taj
novac smo preko Dimitrova poslali Markosu za kupovinu oružja za
grčke partizane.
Istanbul je bio centar obaveštajaca iz celog sveta, ali je zaista teško
re i da je vo en nekakav špijunski rat. Dobro smo se poznavali,
đ
ć
posećivali i ’menjali’ informacije. Snalazio sam se na najneverovatnije
načine. U obaveštajni rad sam, recimo, investirao novac koji sam dobio
preprodajući jeftino argentinsko zlato zlatarima u Turskoj i zemljama
Bliskog istoka. Radno mesto mi je praktično bio ceo taj region. Moskvu je
interesovala svaka nova radarska stanica ili vojni objekat.“
„Molotov je 1947/48. tražio od jugoslovenske vlade da vas

povuče?“
„U mene nisu bili potpuno sigurni: stizali su im izveštaji našeg
generalnog konzula u Istanbulu, nekog Ružića, koji je radio i za Ruse i

245