Page 287 - Milomir Marić - Deca Komunizma

je, čekajući odluku, u Moskvi bio počeo i da pije.
Posle je došlo do radikalnog raš iš avanja u Partiji i o tome postoje
č
ć
brojni Titovi izveštaji Kominterni. Ali, isto tako, Tito je u nekoliko
navrata posle rata govorio da Gorkić nije bio jedini krivac za nesređeno
stanje u KPJ.
Ranije proskribovani ’trockisti’ nisu mogli dobiti nikakav značajan
položaj u NOB-u. Prvih dana su bili bukvalno likvidirani. Imamo slučaj
đ
da su u oslobo enom Užicu streljani neki ’trockisti’ koji su iz Beograda
došli da se najiskrenije priključe pokretu i bore za slobodu.“

„Mislite na slučaj Živojina Pavlovića, pisca prve domaće
antistaljinističke knjige Tragičan bilans sovjetskog termidora, izdate u
i
Beogradu 1940. godine? Č ak č etnici i domobrani do ekivani su sa više
č
simpatija i poverenja nego ’obeleženi’ pripadnici pokreta. Komunisti sa
po dve decenije partijskog staža!“

„Pavlović svakako nije bio jedini. Majci braće Cvijić Terezi jedna
partizanka je prebacivala: ’Šta vi ima da govorite, vaši sinovi su bili
trockisti’. To je bilo teže od najgore osude. Na svečani pobednički miting
15. maja 1945. godine, na Jelačićev trg u Zagrebu sa Ilice je u ogromnoj
masi pošla i poluslepa Cvijićka. Ukućanima je rekla da ide da dočeka
svoje sinove, koje nije videla, niti znala šta je bilo s njima, još od

uvođenja Šestojanuarske diktature. Nadala se da će ih naći u masi
suncem, vetrom i barutom opaljenih partizana. Taj hod starice na svoj
način je video i Miroslav Krleža: ’Sofoklovi stihovi trebalo bi da zagrme
sa scene, kad bi majka Cvijićka zavapila kao narikača nad grobom svojih
sinova. To ne bi bio plač na smrt ranjene Madone, nego politička
pobuna. Slijepoj starici, koja očekuje povratak svojih sinova pobednika,

nitko nema smionosti da kaže kako se njeni sinovi neće vratiti, jer su pali
kao veleizdajnici socijalizma.’
Odmah posle rata, Ðukina supruga Tatjana Marinić je počela da
radi na njihovoj rehabilitaciji. Kad je na jednom prijemu kod
predsednika Tita spomenula Ðuku i Štefeka, Tito ju je zagrlio i rekao:
’Ništa se nije moglo učiniti da se spasu. Situacija je bila isuviše ozbiljna.

Tada se za dlaku izvukla i cela Partija!’“
„Kako je sprovedena tzv. boljševizacija Komunističke partije
Jugoslavije?“
„I o tom delikatnom pitanju moje se mišljenje donekle razlikuje od
politizacije i naknadnog podgrevanja tog perioda. Cilj svake

komunističke partije, pred rat, bilo je zbijanje i pročišćavanje redova.
Dakle, boljševizacija. I to je svuda sprovodilo, ko bi drugi, partijsko
rukovodstvo. Apsurdno je tu tražiti nekakvo čistunstvo i moralizam. Za

287