Page 290 - Milomir Marić - Deca Komunizma

otkriva da se Ivan Očak u članku Vikači, bundžije i budale, objavljenom u
ustaškom listu Iskra, već prikazuje kao „pravi krvolok koji planira
istrebljenje komunista“. Zaključeno je da je Očak „ustaša, ali lukaviji i

podliji od drugih običnih ustaša. Njemu je mnogo stalo do njegovog
ć
prljavog života i do njegove velike budu nosti. To ga je natjeralo da
podilazi naprednim radnicima, komunistima, i da im nudi usluge.
Takvom svojom politikom on uspjeva da otupi budnost pojednih
drugova, uspjeva da se ubaci u partizane i uvuče u Partiju.“
Kad sam O aka podsetio na tu njegovu „prošlost“, on se mirno i
č
staloženo setio kako je prvi marksistički kružok na Trešnjevci 1936.
organizovao Zorko Golub, a sačinjavali su ga Rudi Štajduhar, Božo
i
Polović Ico Očak. Radili su na izučavanju Plehanova, a posle su prešli
na Marksov Kapital. Izdavao je đ a č ki list Iskru, po ugledu na list koji je
Lenjin izdavao uoči Oktobarske revolucije. Došao je rat i ustaše.

Zapravo, ustaše nisu došle s druge planete, se a se O ak. To su
č
ć
većinom bili ljudi s kojima smo ranije živeli i radili i svakodnevno ih
sretali. Samo su preko no i obukli uniforme! Tražili su od njega da
ć
đ
nastavi sa izdavanjem Iskre ili bar da u njoj sara uje. U dogovoru sa
partijskom organizacijom, napisao je prilično neutralan člančić s
potpisom „O“. Posle, 1948. pripisani su mu svi tekstovi koje je Iskra

č
objavljivala. O ak je č ak i u Hrvatskom narodu napisao č lanak o A. G.
Matošu, a u jednoj recenziji je pominjao „radničkog pisca Gorkog“.
Naime, s Jankom Gredeljom je planirao da u vazduh digne ni manje ni
više nego redakciju Hrvatskog naroda. U redakciju je morao da dolazi
nekim poslom, da bi što preciznije skicirao raspored prostorija.
„Takav je život obaveštajca!“, rekao mi je u jednom trenutku

zagonetno Očak. „Partijski drugovi su mislili da sam se pasivizirao.
Moju pravu ulogu znali su samo oni koji su baš morali da znaju. Sećam
se da jedna skojevska organizacija nije mogla da veruje kad sam joj,
đ
prilikom jedne akcije, odre en za višu vezu. A to mi se dešavalo i
mnogo puta kasnije.“
…U Moskvi mu je tek iz trećeg puta uspela operacija. Kosti iz nogu

presadili su mu u desnu ruku 20. juna 1948. godine. Devet dana kasnije
došao je na elnik bolnice general Krup inski sa svitom i gurnuo mu
č
č
Pravdu sa Rezolucijom Informbiroa. Onesvestio se i postao
informbirovac. Potpisao je Otvoreno pismo Petom kongresu KPJ. U
decembru je izašao iz bolnice. Kući više nije mogao i tražio je da studira.

Nosilac Partizanske spomenice 1941. nadležnima se učinio pogodnim
junakom budućeg propagandnog rata i bez problema je primljen u Višu
partijsku školu pri CK KPSS.

290